S jeseni kada se okiša
A vode sliju sa okolnih brda
Nestajalo je rupčaga i potoka
Sve je prekrila velika voderina
*
Iz koje su vidom virili
Upleteni bodljikavi grmi
I tanke stabljike velikih listina
Baruština se otimala i širila
Kao da je ruke dobila
*
U krilo svoje guštere
I žabe je svila
Koje su kreketima
Zmije dozivale
Od straha pljuskom
U vodu uskakale
Rugom se dubinama krile
*
U Šupljaće niko nije rado zalazio
A ko bi i zašto bi nesmotreno
U blato stao
A ono kao da nije od juče
U trenu čizmu sa noge sebi povuće!
