Želeo je da spava sa njom prvi put kada bela venčanica klizne niz belinu njene kože. Na kraju dana, kada se broji novac i vaga isplativost organizovanog svadbenog veselja, on je želeo da broji nešto drugo. Želeo je da broji njene poljupce.
Jako ju je želeo. Toliko jako da je bio potpuno spreman da je sačeka. I dočeka. Međutim, želja nije bila obostrana. S koje god strane bi probao i pokušao, nailazio bi na zid neshvatanja i jasno i efektno odbijanje. Posle niske pokušaja, za koje se nadao da će ukrasiti njenu dušu, odustao je.
Nije to bila predaja. Jednostavno, ona je pobedila. A on je znao kako pobeda izgleda baš kao što je znao kako i izgleda poraz. Iskusio ih je mnogo puta do tada.
Značajni datumi često znaju da budu povod i prilika da se podvuku crte, preispitaju dotadašnji postupci, sumiraju rezultati, donose odluke i krene u nove početke. Nekada značajni datumi već postoje, davno su ubeleženi. A nekada ih sam čovek, jedinka, u svom životu upiše slovom u boji, u kalendaru svog, nekada i još ponečijeg života.
Pogledao je datum. Kapije za bolje sutra bile su širom otvorene. U daljini, daleko ispred, nazirao se trag svetlosti.
„Mogu da budem pobeđen, ali ne mogu da se predam“.
Z. Todorović
