Ja nikada neću znati koliko je kilometera
od mene daleko moja nada
jesul joj korjeni duboko čvrsti
il ćemo da padnemo zajedno ko’ klada.
Nadam joj se u nadu ukrojena je žiška mene
ne gledam unazad naprijed žurim
pupoljak je ona majske ruže
u zagrljaj ja bi da joj jurim.
Svaki dan ja je neumorno čekam
izvirujem joj polja široka zelena
samo tad sretna lepršam
nada je sve što sam ikada htjela.
Ne znam kada će doći moja nada
u po bijela dana il dok noć pada
ona ima svoje vrijeme
stići će iznenada samo za mene.
28.3.2025.
Gračanica
