Dođe mi tako trenutak
da ti sve izaspem u lice
i da ti se obrazi zajapure
ko izlazeće sunce
al’ da olakšam svoj nemir.
Rekla bih ti !
Ja nisam kao neke druge žene
ja imam srce koje je zavoljelo
nisam ja to htjela
a’ možda i jesam
mehka mi je duša.
Nije me poderala poetika
ni kriza srednjeg doba
nisam znala da ću postati
stopalo što po trapezu hoda.
Rekla bih ti
savijenih pogleda ko’ djevojčica
kada zabranjeni slatkiš jede
bez tebe sam
samoća
odbačeno breme .
Nisam ja zalutala
u polja prostrtog cvijeća
odvele me tvoje riječi
koje sada tišinom
neće ništa reći .
Dođe mi tako zvono na jezik
pa bi ti u uho vrisnula jako.
Stani!
Ja ovako ne mogu više
trgam se na djeliće
al’ zaćutim
odustanem.
Ti si meni sve
ja tebi svako.
19.5.2019
Gračanica
