Žalfija (Salvia officinalis) se u narodnoj medicini koristi kao lek za upalne procese creva, želuca, jetre, bubrega, žuči i mokraćnih puteva. Ime na latinskom znači da je ova biljka spasonosna i lekovita i smatra se jednim od najboljih prirodnih antibiotika i antiseptika.
Kod žalfije su lekoviti list i mlade grančice, a da bi se sačuvali svi korisni sastojci trba ih brati pre cvetanja. Sušenje treba obaviti u senci, u dobro provetrenim prostorijama na temperaturi od najviše 40 stepeni. Žalfija je sastojak mnogih lekova koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kod upala, zbog sastojka tanina koji jača sluzokožu i etarskog ulja koje deluje antiseptično.
Osim tanina žalfija sadrži i mnogo gvoždja i kalcijuma, a posebno je bogata vitaminom A. Žalfija ima osobinu da steže, zbog čega je kao čaj izizetno efikasna kod dijareje, kao i bolova i grčeva u želudcu. Ona je efikasna i kod bolesti organa za disanje jer pospešuje izbacivanje sluzi.
U narodnoj medicini koristi se i za jačanje nerava, a pomaže i protiv svih vrsta prehlada i gripa. Koristi se i kao začin u kulinarstvu pri čemu utiče na proces varenja. Mogu da kažem da je žalfija univerzalna lekovita biljka ali nije poželjno da je koriste trudnice, dojilje i epileptičari. Takodje se ne preporučuje ni dugotrajno i kontinuirano konzumiranje čaja, jer može da dovede do konvulzija u vidu frasa.
