Dvadeset četvrti mart nije bio uobičajen radni dan. „Novak Đoković“ fondacija pozvana je da učestvuje na Sajmu prakse i zapošljavanja na Univerzitetu Singidunum u Beogradu.
Zajedno sa svojim kolegama imala sam zadatak da mlade ljude, pre svega studente, ali i srednjoškolce, informišem o mogućnostima prakse i volontiranja u našoj humanitarnoj organizaciji.
Tokom tog dana upoznali smo mnogo divnih i kvalitetnih ljudi koji se bore za sebe, ulažu u svoje znanje, budućnost i karijerno usavršavanje.
Prednost toga što radiš posao koji voliš je da ti ne bude monotono a ni teško da svakoj mladoj osobi iznova i sa puno pažnje objasniš svoj put od studiranja preko volontiranja i zaposlenja. Kada sam ih posmatrala sa strane, u nekoliko navrata primetila sam da svi studenti, a naročito srednjoškolci, manifestuju zajedničko ponašanje – prilično nesmotreno i haotično lutanje hodnicima, od štanda do štanda, sa radoznalim pogledom koji traži priliku, traži nadu. Stanje koje najbolje manifestuje tranziciju između maturanta i brucoša. Želite svašta, tražite se, ne znate puno o životu, a na vama je da donesete životne odluke.
Pre četiri godine nisam ni pomišljala da ću baš u ovoj organizaciji započeti svoj radni odnos i da ću danas baš ja davati savete mlađima od mene kako da se bore i grade svoj put.
Dobar dan. Moje ime je Anđelka Janić, treća sam godina socijalne politike i socijalnog rada na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Prema mom prezimenu možete zaključiti da ne postoji nikakva rodbinska korelacija sa porodicom našeg osnivača, a upravo vođena predrasudom da mi to neće puno pomoći, otišla sam bez prevelikih očekivanja na razgovor za poziciju koju su nazvali „volonter-pripravnik“. Tada su razgovor vodile tri prijatne osobe, pomalo stroge. Te tri osobe su danas moji prijatelji.
Tu se krije velika lekcija koju vam volontiranje pruža, a tu lekciju možete samo iskustveno naučiti – kao volonter imate priliku da sami zaslužite svoje mesto u organizaciji, poverenje, da se svojim trudim, radom i učinkom pozicionirate među zaposlenima. Takođe, ono što je još važnije, kao mlada osoba, bez iskustva, imate priliku da ga polako stičete, da učite od drugih i da drugi uče od vas, kao i da istražujete svoj profesionalni put, a samim tim i širite mrežu poznanika i prijatelja.
Šta je zapravo volontiranje i čemu nas ono uči?
Volontiranje nikako nije samo rad koji je finansijski nepotkrepljen. Volontirati je dragoceno iskustvo. Ovakav način rada oblikuje i neguje fine osobine koje ima svako od nas. Imamo utisak da ljudi volontiraju svakoga dana, u različitim sferama, a da toga nisu ni svesni. Kada saslušamo svog prijatelja, pomognemo kolegama da završe zadatak na vreme ili u svakodnevnoj rutini doprinesemo nečijem boljem funkcionisanju, mi se osećamo bolje jer smo učinili nešto dobro. Nije svaki rad i trud materijalno merljiv. Sopstvena sreća kao i briga za sreću drugoga je nešto što nas dodatno motiviše da se uključimo u akcije uvek kada smo u prilici.
Iza svake organizacije nekog velikog događaja stoji armija volontera, armija ljudi dobre volje da se cilj iznese najbolje moguće i do kraja. Volonter je osoba koja želi da pomogne i sebi i drugima.
Moja je velika sreća i privilegija volonterskog iskustva to što sam rasla zajedno sa organizacijom i kao profesionalac i kao čovek. Smatram da je volontiranje početna tačka koja vodi ka profesionalnom uzdizanju jer imate priliku da postepeno, uz vođenje, prolazite kroz sve faze i procese jedne organizacije, počevši od najniže ali najjače karike. Upijanje znanja i razmena ideja uz puno rada i truda sigurno će rezultirati pravom profesionalnom snagom.
Vođena sopstvenim iskustvom i entuzijazmom trudila sam se da svakom studentu na Sajmu posvetim dovoljno pažnje, kako bih ga ohrabrila i pokazala da se najlepše i najkorisnije iskustvo za dalju karijeru stvara kroz volontiranje i građenje sebe od prvog koraka.
Nadam se da je Sajam bio koristan i mojim mlađim i, verujem, budućim kolegama kao što je bio i meni, jer me je vratio na moje profesionalne početke i pokazao mi koliko je svaki korak bitan i koliko svakodnevno moramo učiti i raditi na sebi.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org