Današnja deca, nažalost, imaju sve manje i manje mogućnosti da se povežu sa prirodom, koja može mnogo toga da ih nauči. To se posebno odnosi na mališane koji sa svojim porodicama žive u velikim gradovima. Stručnjaci, sa druge strane, ističu da takav negativan trend treba da se promeni zbog dobrobiti najmlađih, odnosno da bi prirodno okruženje moralo da dobije veću ulogu kao doprinos njihovom pravilnom rastu i razvoju.
Sećam se kako sam kao mala sa bakom uživala u dugim šetnjama po parku u našem komšiluku. Često smo smišljale razne avanture, a park je za nas bio savršena scenografija. Pretvarale smo se da smo istraživači koji su upravo kročili na tlo nepoznate zemlje probijajući se kroz visoku travu (visoku iz perspektive trogodišnjeg deteta) dok smo tragale za dobrim mestom za piknik. Vodila me je da hranimo patke na jezercetu i učila me je o skakavcima, vilinskim konjicima i kukcima. Igrale smo se žmurke među drvećem i sakupljale različite vrste lišća koje je opadalo u jesen: listove hrasta, breze i bresta. Kada sam malo porasla, baka i deka su me učili da sadim cveće, kako da prepoznam da li su maline koje su gajili u vrtu zrele za branje i zašto otrovni bršljan žari kao kopriva. Imala sam tu sreću da odrastem sa prirodom više nego što sam ikada mogla i da zamislim. Iako sam zapravo živela u jednom od najvećih gradova na svetu, moja porodica našla je vremena i prilike da mi omogući da upoznam i više cenim prirodno okruženje i njegova čuda, što traje do današnjih dana. Boravak u prirodi pozitivno se odrazio na moj razvoj na mnogo načina, iako neki od njih nisu odmah vidljivi. Uz jačanje pokreta protiv opasnih klimatskih promena podstaknutog od strane vlada širom sveta, važno je da se potrudimo da buduće generacije ne trpe posledice nemarnog odnosa čoveka prema prirodi. Prvi korak u tom pravcu je omogućiti mališanima da što više borave o prirodi i uče u prirodnom i neformalnom okruženju, kao što sam ja to činila tokom detinjstva.
Prednosti boravka dece u prirodi
Usvojoj knjizi „Poslednje dete u šumi“ Ričard Luv koristi termin poremećaj deficita prirode kako bi opisao nedostatak mogućnosti za decu da se povežu sa prirodnim okruženjem i ukazuje na to da se u današnje vreme stvaraju deca kojoj su zaključani prirodni porivi ka spoljnom svetu i koja provode većinu vremena u svojim domovima zaokupljeni zabavom koju im pruža tehnološki napredak, ispred ekrana televizora, tableta i mobilnih telefona. On takođe analizira istraživanja koja pokazuju da je direktno izlaganje prirodi bitno za zdrav razvoj u detinjstvu, kao i za fizičko i emocionalno zdravlje najmlađih. Sledi nekoliko razloga zbog čega je korisno da mališani što češće borave u prirodi:
- Priroda podržava različite aspekte dečjeg razvoja – drugim rečima ona se pozitivno odražava na njihov intelektualni, emocionalni, socijalni, mentalni i fizički razvoj.
- Priroda pokreće kreativnost, maštu i sposobnost reševanja problema. Studije pokazuju da će deca mnogo brže i kreativnije da smisle svoje igre u zelenim prostorima nego na ravnim igralištima, kao i da će inovativnije rešavati izazove i probleme i postizati bolji akademski uspeh u školama koje koriste učionice na otvorenom i druge oblike u prirodi zasnovanog iskustvenog obrazovanja. I društvena inkluzija, bez obzira na pol, rasu, klasu ili intelektualne sposobnosti, lakše se odvija u prirodnim okruženjima.
- Prirodno okruženje donosi pregršt fizičkih benefita, uključujući zdravije navike u ishrani i smanjenje stope kratkovidosti među decom. Osim toga, interakcija sa prirodom i igre napolju podrazumevaju mnogo više kretanja u odnosu na ležanje na kauču. To doprinosi razvoju kičme, mišića i povećanju cirkulacije krvi, što je povoljno za razvoj celokupnog tela najmlađih.
- Priroda pomaže unapređenju društvenih odnosa. Deca će biti srećnija i bolje će se slagati sa svojim drugarima ukoliko redovno imaju priliku za slobodnu i nestrukturiranu igru na otvorenom.
- Zelene biljke, zeleni vidikovci i prirodna igrališta pokazali su izuzetne rezultate kod smanjenja stresa i umora.Boravak u prirodi utiče i na povećanje koncentracije, što je izuzetno korisno za decu koja pate od poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADHD).
Copyright: FamVeld
Učinite im boravak u prirodi interesantnim
Očigledno je da je za decu dobro da što više vremena provedu u prirodnom okruženju. Ipak, šta roditelji mogu da učine kada njihovi mališani ne pokazuju nikakvo interesovanje za prirodu niti uživaju da budu napolju? U tom slučaju ključno je da upotrebe mnogo različitih metoda i resursa kako bi aktivnosti na otvorenom učinili interesantnim za najmlađe. Deca koja su od ranog uzrasta svakodnevno u kontaktu sa prirodom generalno nastavljaju da cene svaki trenutak koji provedu okruženi zelenilom i kada odrastu. Međutim, starijoj deci bez takvog ranog iskustva boravak u prirodi može da bude dosadan i „bljak“. Dok nastavnici lako mogu da nauče učenike o značaju prirode kroz „Go Green“ inicijative u školi (uključujući šeme za reciklažu, projekte konzervacije i osnivanje tima „Go Green“ pomoćnika), roditelji ne treba da se oslanjaju samo na školske aktivnosti ukoliko žele da njihova deca steknu veća znanja o prirodi. Angažovanost roditelja u tom smislu može da se ogleda u čitanju knjiga, pevanju pesmica, učenju dece da ugase svetlo kada izađu iz sobe ili organizovanju porodične proslave Dana planete Zemlje kod kuće. Osim toga, ima li nešto lepše od toga da provedu malo više vremena napolju zajedno sa decom, skaču po blatnjavim baricama, zasade cvet u dvorištu ili parku, ili pronađu ptičje gnezdo na drvetu. Mogućnosti su bezgranične, a ljubav i briga o prirodi koje će deca na taj način razviti – neprocenjive.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
