Zašto je od „kolevke pa do groba najlepše đačko doba“
Za ovu lepu izreku mislila sam da se odnosi na druženja, na provode sa društvom, zaljubljivanje, ekskurzije i ko zna do kad bih tako mislila da u međuvremenu nisam odrasla. Onda sam shvatila da ona pored ovog navedenog u sebi krije i druge mnogo ozbiljnije poruke i mudrosti..
Možda zato što u školu možeš da ideš kad hoćeš, da zakasniš ili odeš ranije sa nastave,da pobegneš, i da ti mama opet sve opravda.
Možda zato što su svi drugovi uvek uz tebe.i misliš da su na dobitku kad „ gubiš“ (časove).
Možeš zadati zadatak da prepišeš, ili da ti ga drugi uradi, da spremiš „puškice“, a da profesor „ništa ne vidi“ i da te čak i nagradi nezasluženom ocenom.
Možeš da se izviniš što nisi spreman za taj dan, da ideš na dodatne, privatne časove, da zamoliš profesora da ti popravi ocenu, ili se posvađaš s njim, pa se pouzdaš u nastavničko veće,
ili u tatu.
Možeš da promeniš profesora, čak i školu.
Možeš da radiš šta hoćeš, ili ništa da ne radiš, zaštićen si „kao beli medved“.
I misliš da će tako uvek biti…..
A neće.
I kao u onoj staroj dečijoj pesmi: “ali sve se brzo menja, to vam mogu kasti, drukčije će sve to biti kad budete odrasli”. Kad odrasteš, ništa nije lako:
Nema “bežanja sa časova”, nema opravdanja, izvinjenja, moljakanja, poklanjanja, dobijaš samo ako daš… i mnogo čega još nema. Sve to vreme pokaže i dokaže.
Živi bili, pa videli.
