Podešavanjem frekvencije životne energije povezujemo se sa izvorom i na taj način razvijamo prirodan dar da budemo srećni. A da bi smo bili srećni, moramo biti svesni sebe i svog okruženja. Na taj način gospodarimo našim mislima i emocijama, silom koja pritajena u našem umu ima moć kako da nas uništi tako i da nas učini srećnima. Ona može da nas razboli, kao i da nas izleči od svih bolesti.
A koliko smo mi ustvari samosvesni?
Često na svojim predavanjima kažem ljudima da pokušaju da svoju svest prenesu na srednji prst levog stopala, bez mrdanja. Kada kažem da podignu ruku oni koji su u tome uspeli, retko se ko javi. Teško je, zar ne?
Kako biti svestan bilo kog unutrašnjeg emocionalnog stanja, koje je neopipljivo, ako nismo u stanju da osvestimo jedan prst. A ustvari, sve je tako lako i svima dostupno, samo treba malo uloženog vremena i više promišljanja o sebi. Znači, za početak potrebno je da se zagledamo sami u sebe. Još je Karl Jung rekao: Ko traži spolja, sanja; ko traži unutra, budi se. Naš unutrašnji život je ono što samo nas dotiče. Ipak, mi malo znamo i razumemo kako se on odvija i kako deluje na našu volju.
Postoji jedna stara japanska priča koja govori o ratobornom samuraju koji je jednom prilikom nagovarao zen mudraca da mu objasni ideju o paklu i raju. Mudrac je prezrivo odgovorio:
– Ti si ništa do običan glupan, ja ne mogu da gubim vreme sa takvima kao što si ti.
Pošto mu je ponos bio povređen, samuraj se razbesneo, isukao mač, uzviknuvši:
– Mogao bih te ubiti zbog tvoje drskosti.
– To je pakao – mirno je odgovorio mudrac.
Iznenađen zbog istine koju mu je mudrac otkrio o gnevu što ga je obuzeo, samuraj se smirio, vratio mač u korice i naklonio se zahvaljujući mudracu na pouci.
– A to je raj – reče mudrac.
Čak i neke, za nas često, najveće tajne kriju se u nama samima.
Svest o emocijama je osnovna emocionalna sposobnost, na kojoj se zasnivaju sve ostale, kao što je recimo emocionalna samokontrola.
Ukratko, biti samosvestan znači biti svestan sopstvenog raspoloženja, pa zatim i misli koje to raspoloženje prate.
Verovatno se pitate kako da postanete samosvesniji i da pronađete uzrok sopstvenih misli. Posmatrajući i osluškujući sopstvenu životnu energiju na najboljem smo put ka samosvesti, upoznavanju sebe kao i drugih, osvešćenom životu i naposletku samoj sreći. To je način da na videlo izađe ono najbolje. Tako povećavamo svoje sposobnosti i osvešćujemo one aspekte života koje još uvek nismo integrisani. Često volim da kažem da je takav rad na sebi tihi put gde se u stanju bubezuslovne prisutnosti može dogoditi promena i rast. To je način da pronađemo najbolji put do sreće, do izvora.
Analiziranjem sebe, prateći sopstvenu životnu energiju, mi umirujemo i sređujemo um, omogućavajući sebi, da sasvim opušteno posmatramo površnu svesnost i dotaknemo ono najdublje u nama. Nemiran um i nemogućnost da saberemo, pratimo i kontrolišemo misli često je veliki problem, koji je samo početak lavine drugih problema i nespokoja.
Osećaj dubokog mira i bistrine, omogućava nam da nedvosmisleno uočimo šta nam telo poručuje. To se događa zbog bliskosti između energija i uma. Dostigavši taj nivo, sebe možemo dovesti do svakog vida isceljenja kako emocionalnog tako i fizičkog.
Zato je potrebno da se prvo okrenemo ka samima sebi, da se bavimo sobom a ne drugima, da slušamo svoje telo i emocije a ne misli i ego.
