Ako nešto što nam je bilo suština života zamenimo nečim novim, povučeni pomodarstvom ili brzopletim uticajem našeg nezrelog ega željnog promene, onda to nije dobro.
Dok god živimo mi učimo i rastemo!
Zamislite to kao da kap po kap znanjem punite jednu čašu. Rezultati se često ne vide odmah i mi na taj način vežbamo jednu od glavnih lekcija a to je strpljenje. Mnogi odustanu, i to je u redu dok smo mladi, dok pronalazimo i razumevano našu suštinu. Problem je ako, zbog neizdrža ega, to nastavimo da radimo ceo život. Takvi ljudi se često pravdaju time da je sve nedostojno njih a u sebi imaju konstantan osećaj da za njih postoji sigurno nešto bolje.
Kada se ta naša čaša ispuni do vrha, univerzum je onda stavlja u veću, ne dozvolivši da se prospe ni jedna kap. Ta nova čaša donosi sa sobom neke novine, dugačije poglede, alate i pristupe ali suština ostaje ista.
Mnogi će gledajući tu novu čašu reći: pa ti si se promenio, jer će to posmatrati samo površno.
Daljim učenjem i napredovanjem mi nastavljamo da rastemo ispunjavajući tu novu čašu. To ne znači da smo se odrekli one stare i njenog sadržaja. Ona ostaje naša suština i baza. Ona je središte i potpora svega novog. Iako se možda ne vidi u potpunosti zbog ispunjenja nove čaše ali ona zapravo boji čitav novi sadržaj i značajno predstavlja srž i osnovu novog znanja. Ona je stub oslonac, kičma novog sadržja.
Dok živimo, tokom rasta mi našom suštinom ispunjavamo različite posude, prebacujući jednu u drugu. Na početku su one standardne, iste kao i kod svih, ali kako život odmiče i mi dobijamo našu specifičnost, te posude postaju sve svojstvenije nama samima i drugačije od ostalih. Ta različitost i bogatstvo nijansi dobijeno prelamanjem svetlosti koja prolazi kroz sve one unitrašnje čaše koje smo stavljali jednu u drugu, govori o našoj mudrosti i posebnosti ali i čini naš mir, spokoj i radost. Svi oni koji se plaše svoje posebnosti pokazuju samo da je broj njihovih posuda mali a zelja za učenjem i napredovanjem skromna.
Ukoliko pokušavamo da te naše čaše stavljamo u uniformnost ili ono što drugi očekuju ili nam propisuju, a ne onako kako nam je potrebno da sačuvamo našu specifičnost, onda se te naše čaše prosipaju, prestaju da se pune jer postaju organičene. Pucaju i lome se što rezultira našim nemirom, besom, ljutnjom i nizom drugih negativnih emocija.
Sva ta loša stanja našeg uma ili tela govore samo da je našoj duši tesno u posudi koju smo joj namenili, ne slušajući njene želje za razvijanjem, rastom i slobodom. Na taj način ne shvatamo svoju misiju i ne razumemo poruke univerzuma koji nam pokazuje put.
Ne pokušavajte da budete kao drugi, jer svaki čovek je drugačija zvezda, prelepa u svojoj specifičnosti!
Ne pokušavajte da budete ono što drugi očekuju od vas jer oni ne znaju šta vaša duša želi a tako i nemoćni da vide njenu lepotu!
Budite slobodni, razigrani, prepustite se životu kojim vas vodi vaša duša i pustite da vam univerzum pokaže čaroliju!
