Neko je odavno rekao: Verujem u to jer je apsurdno! Ja lično verujem u tu neizmernu silinu ali sam uvek želeo objašnjenje koje ću i vama ponuditi.
To beskrajno nepoznato je ogromno i nevidljivo energetsko polje iz koga smo mi potekli i kome ćemo se vratiti.
Duša silazi u novu inkarnaciju da bi evoluirala, bira svaki put novi um i novo telo da bi za nju prolazili kroz lekcije koje je ona izabrala u misiji svog dolaska. Ona u sebi ima česticu božanskog koju sa svakom novom naučenom lekcijom i uspešnom misijom povećava. Kako raste ona se približava savršenstvu. Kada ga dosegne pridružuje se ostalim dušama, koje su taj zadatak već obavile, i sa njima čini celinu zvanu Izvor koji veliko energetsko svetlosno energetsko polje.
Takođe, u svojim željama i snovima mi kroz to polje stvaramo svoj svet, a toga često i nismo svesni. To nije nikakav čikica sa bradom i brkovima koji ima ljudske dobre i loše osobine, hirove i raspoloženja. To beskrajno energetsko polje ne traži od nas da radimo nekakve strašne rituale ili patimo da bismo zaslužili njegovu milost. To je kreativni matriks koji nam omogućava da rastemo i evoluiramo. On je uvek deo nas kao što smo i mi uvek deo njega, mi smo kreacija njegove svesti manifestovane u krvi i mesu. To beskrajno energetsko polje sadrži u sebi sve što je postojalo, jeste i biće. A s obzirom na to da smo mi i to polje neodvojivi, sve što postoji nalazi se već u nama. Naša individualna svest samo je kap u moru sveopšte svesti. Za razliku od našeg uma koji misli da smo mi centar univerzuma, to beskrajno sveprožimajuće polje je oslobođeno od svih ego opsednutosti. Naš um upravo tome treba da teži, i koliko je blizu tome govori koliko je daleko od savršenstva, onoga što mi zovemo potpuna probuđenost – prosvetljenje, oslobođenost od čežnji i želja.
Ta ogromna, nama nepojmljiva, sila nas usklađuje sa samim životom, donoseći nam harmoniju, a ne kaznu. Sve loše, bolesti, problemi i nesreće predstavljaju poremećenu ravnotežu u prirodnoj harmoniji koja nam je data. Do toga dolazi kad se odvojimo od mudrosti i ljubavi tog nevidljivog sveta koji je oko nas i u nama. Kada smo usmereni samo na materijalni svet, naš nagon za preživljavanje preuzima vođstvo. Živeći tako nesvesno, odgovarajući samo na životinjske reflekse preživljavanja mi postajemo zarobljenici u svojim ograničavajućim i obesnažujućim životima. Želje, čežnje i pohote tada upravljaju našim životom.
U savremenom svetu pogrešno je uverenje da je jedini način da se izbegnu bolesti, problemi ili patnja taj da se borimo za opstanak, obezbeđujući za sebe moć i namećući je drugima. Međutim, baš ti naši pohlepni i sebični postupci su oni koji nas vode u bolest, probleme i patnju.
Jednom kad na pravi način sagledamo i shvatimo to beskrajno energetsko polje koje je oko nas i koje nas prožima – taj nevidljivi matriks svesti i informacije, mi ćemo shvatiti da vidljivi materijalni svet koji percipiramo sa naših ograničenih pet čula, nije jedina realnost. Vidljivi i nevidljivi svet su neodvojivo isprepletani s gotovo matematičkom preciznošću i kada uspemo to da shvatimo, moći ćemo da plešemo između njih poput drevnih iscelitelja sveta.
Naučnici na zapadu smatraju da se univerzum sastoji od energije i materije, dok su drevni narodi smatrali da je on živo inteligentno polje koje je njima bilo poznato pod nazivom Duh. Drevni ljudi su znali sve o ovim svetovima. U starim Vedama taj nevidljivi svet se naziva akaša i to je neizmernost univerzuma – polje mudrosti koje formira osnovu kosmosa.
Ipak, ako je nevidljivi svet toliko divan, zašto ne provodimo sve svoje vreme tamo? Razlog za to je što uzimamo fizičko telo da bi evoluirali i razvijali se, rasli, sticali emocionalnu zrelost i mudrost. Na taj način se približavali Izvoru i na kraju postali jedno sa njim, oslobođeni svega lošeg.
