Šta je za vas najdragocenija imovina?
Šta je najskuplje što imate?
Neko će reći auto, kuća, neko diploma ili deca. A da li ste razmišljali da je možda vaša najdragocenija imovina ipak život, vaš život koji ste dobili kao najveći dar.
Većina ljudi koje sretnem u svojoj kancelariji uludo rasipaju svoj život. Dolaze kod mene misleći da mogu da im popravim nešto što ih ometa da bi i dalje silovito jurili svojim životom. Neki žele da ih izlečim jer ih je bolest nepravedno napala, kako bi nastavili po starom.
Ono što je zajedničko svima upravo je da se svima život podrazumeva u jurnjavi za tekovinama koje i ne slute da nisu tako važne kao život.
Ljudi često osudjuju svoj život što im daje neprijatnosti a i ne shvataju da baš oni taj svoj život ne čuvaju, ne štite. Upravo je tu suština koju ne primećuju, kada bi taj svoj život držali celovitim i bili brižni prema njegovoj jasnoći, upravo bi im on dao mnogo više mogućnosti i podario sve blagodeti koje su im namenjeni. Neprijatnosti ne daje život već ih sami pravimo.
Svi misle da im je baš sve dozvoljeno u životu a zapravo i ne primećuju da se to odnosi samo na ambicije prema materijalnom a nimalo prema onom što je najvrednije, a to je sam život.
Na kraju, kada sebe dovedu do ruba života, svojim nemarom, shvate da je sve ono što imaju nevažno i besmisleno u tom trenutku.
Imao sam jednog klijenta koji je toliko jurio kroz svoj život da ga je u potpunosti zanemarivao. Zatrpavao je sebe poslovima, rokovima, ženama i drugim strastima materijalnog života. Telo je prvo počelo da reaguje, kardiovaskularne smetnje, nesanica, depresivno-anksiozne epizode itd.
Na sve moje sugestije i objašnjenja reagovao je rečenicom da je to jače od njega i da on tu ne može ništa.
Moje je da objasnim, uputim i budem podrška ali ukoliko neko ne želi ni vrata da otvori, ja tu ne mogu ništa osim da poštujem njihovu odluku i čekam ispred vrta u slučaju da se odškrinu.
Jedan zdravstveni problem, drugi… poslovni kolapsi, pritisci, tenzije, depresije, nesanice… i dobio je srčani udar. Završio je u bolnici. Posetio sam ga i bio uz njega ali nažalost shvatio sam da on ipak neće odustati od svojih šablona. U svim njegovim pristancima da promeni svoj život, uvek je bila prisutnja želja da nastavi po starom samo dok “stane na noge”. Sve je radio pogrešno i kratkotrajno. Želeo je da prevari život tako što ga je privremeno stavljao na prvo mesto u želji da se oporavi a u glavi je imao ideju da će nastaviti sve isto čak i jače da bi nadoknadio propušteno.
Pravdao se da mora tako jer posao ne može bez njega, da deca, žene, zaposleni i klijenti ne mogu bez njega. Da je razlog zašto on toliko juri, potreba drugih koji ne mogu bez njega.
Izašao je iz bolnice, nisam ga više sreo zbog gužve u koji je sebe stavio. Vrlo brzo sam čuo da je umro, od drugog srčanog udara. Imao je godina 40 i koju.
Stavio je svoj život na poslednje mesto i osto bez njega. Da li sada svi “koji nisu mogli bez njega” mogu da žive kada njega nema? Pa naravno da mogu! Narodna izreka kaže: Puno je groblje nezamenjivih! A svet i dalje postoji bez njih.
Najbitnije na svetu nam je život!
Zato nam on treba biti na prvom mestu. Zato ga trebamo čuvati, štititi i otkloniti sve što ga sputava i blokira jer ako je on slobodan mi smo u miru, spokoju i radosti a zdravlje i sreća su nam verni pratioci. Lepota, Ljubav i sve ostale blagodeti same bivaju privučene.
Krenite otpočetka, na prvom mestu neka vam bude život pa onda vi sami pa tek onda sve ostalo. Iako ovo zvuči obično, videćete promenu vrlo brzo.
