Prevara je bila tema razgovora sa jednom poznanicom koja mi je ispričala priču o izneverenoj prijateljici koju je prevario suprug.
Zašto bi ona trebalo da oprosti mužu? On ju je ipak prevario. Slažemo se da je prevara „loša“ i da prlja dušu. Ili sad sve relativizujemo? – pitala me je dama koja je uhvatila supruga u flertu.
Jednom mi je jedna zanosna starija žena koja je u životu imala sve – bila lepa, imala dobar posao, lagodan život, bogatog muža koji ju je voleo – rekla: “Bila sam mu verna i u dobru i u zlu i u tuđem krevetu.“ Imala je srećniji brak nego ona koja se pretvorila u krpu i koja je poništila sebe konstantno ugađajući svom mužu. Možeš li mi verovati na reč da muž ove potonje to nije cenio dok se muž one prve ophodio prema svojoj supruzi kao prema rosi na dlanu. Ako je tvoj muž imao loš dan, pun je besa i treba mu ventil, da li bi više volela da taj bes isprazni u bezazlenom flertu i dođe kući rasterećen ili da ti donese lošu energiju i kinji te?
Ti sad sve relativizuješ!
Pokušaj da razmišljaš o kvalitetu, njegovoj fleksibilnosti i fluidnosti – nasuprot krutosti, ograničenjima i pukom kvantitetu braka kome su hladne rutine otklonile toplinu emocija.
Kako ćemo onda znati šta je ispravno i kako da naša duša u školi života položi ispit? Znači, ja mogu sebi da dozvolim prevaru ako sam trenutno u krizi sa suprugom, jer je bolje da se „rasteretim“ i da kući dođem raspoložena nego da smaram nezadovoljstvom?
Naravno da NE! Suština je mnogo suptilnija i treba je prepoznati kada se pojavi. Ako ti je manir da spavaš okolo kad si nezadovoljna, to je promiskuitet! Ako jednom, u velikoj krizi, kada te negativna energija razara i traži metu gde će se izliti, a u suprugu nemaš adekvatnog partnera za to, jer je okupiran svojim problemima – pustiš ventil flertom sa nekim drugim, to može da spase vaš odnos. Poenta je da ništa nije ni crno ni belo i da ista radnja u nekoj situaciji može biti adekvatan odgovor, a u drugoj pad na ispitu.
A šta je sa onom gospođom koju si pomenuo da je bila verna u tuđem krevetu. Kako je to moguće?
Nemoj sagledavati stvari oko sebe bukvalno. To je bilo figurativno rečeno. Ona je samo jako dobro znala prioritete u svom životu. Znala je tačno čemu tj. koje je mesto gde. Ako gledamo njen brak, muž je bio na prvom mestu i tu poziciju nije mogao niko drugi da popuni. Sve što se dešavalo u njenom emotivnom životu, bilo je na pozicijama ispod te i imalo je cilj rasterećenja, prebacivanja fokusa krize i uravnoteživanje energije. Ona je u svoj brak donosila samo osmeh, radost i ljubav dok se ostalih negativnih aspekata emotivnog života oslobađala izvan svoje oaze ljubavi. Zar joj je zameriti na načinu?
Kako ja to da postignem?
Ključno je da ti um bude fleksibilan. Nemoj biti ukočena i okoštala u definisanim ulogama „respektabilne dame“ ili „profesora univerziteta“. Sećaš li se priče o egipatskim piramidama iz škole, da bi neko iz grobnice ušao u sobu sa blagom morao je kleknuti i tako proći puzeći kroz tunel sa spuštenim svodom. Nek ti ta slika bude u glavi. Da bi došla do prostorije sa blagom, moraš biti spremna da nekada i sagneš glavu, da se izmigoljioš kroz uski otvor i da puziš kroz niski tunel. To život nekada traži od nas. Ostaneš li zaglavljena u onome što smatraš da „respektabilna dama“ mora da uradi ili da „profesor fakulteta“ ne može da prihvati, nikad nećeš izaći iz krize. Ostaneš li zbog svog ponosnog ega zaglavljena, ukočena predstavama o onome što je ispravno i moralno, zauvek ćeš patiti.
Kako razlikovati ljubavnu krizu od kraja?
Na tebi je da daš sve od sebe i da, u datoj situaciji, ne osećaš ni osudu ni ljutnju ni bilo kakav oblik tenzije. Ako, u takvim okonostima, nešto ode iz tvog života, onda znaj da mu je istekao rok trajanja. To ne mora biti loše i uopšte nije loše. Zamisli da te je Život/Univerzum/Bog, šta god, poslao u auto školu da bi naučila da voziš kamion, jer zna da treba da prelaziš hiljade kilometara kroz neke prelepe krajeve sveta razvozeći potrepštine zabačenim naseljima, usrećujući ljude i zarađujući hiljade dolara. Život, odnosno auto škola ti, posle puno tvog truda, kaže – položila si, sad znaš da voziš kamion, idi sad. Život ti to kaže, jer zna koje ti je blagodeti namenio. A ti ne želiš da odeš, stojiš na kapiji auto škole i po svaku cenu hoćeš da voziš kamion po poligonu – jer, Bože moj, to umeš da radiš, a ono drugo ne. Toj priči je istekao rok trajanja i treba da ode iz tvog života, jer je postigla svrhu i pripremila te za nešto mnogo bolje.
Napusti zonu komfora da bi shvatila koliko lepog ti je univerzum namenio!
Poenta je da u odnosu na krizu treba da se osećaš bezbrižno kao dete i da veruješ da je život lep i da je viša sila dobronamerna prema tebi. Ako u to stvarno poveruješ, ono što je vredno, a samo je zapalo u krizu, kroz krizu će se osvežiti i imaće nov početak. To je sigurno!
