On je bio mlad čovek, po stavu i energiji rekao bih, na prvi pogled, uspešan čovek. To je i bio. Bistar, inteligentan, pomalo naslonjen na materijalnu osnovu svoga oca ali neizmerno snalažljiv. To što je radio bilo je prepoznato kao uspešno što mu je davalo samopouzdanje ali i bezobrazluk. Ne znam da li je to zbog prezimena, koje je otac učinio prepoznatljivim, ali u svakom slučaju opravdavao je nasleđeno.
Iz razgovora koji smo vodili shvatio sam da nije baš načisto u svojoj glavi oko materijalnih vrednosti. U jednoj rečenici je isticao svoju brigu oko novca, u smislu štednje, objašnjavajući mi kako on bira da kupi jeftiniji sladoled u dve paralelne radnje, jer treba i u sitnicama iskazati svoj odnos prema štednji. Da bi mi već u sledećoj situaciji potpisivao formular sa MB olovkom za koju mi se pohvalio kako je njegova omiljena i posebna u njegovoj mnogobrojnoj kolekciji istih. Kada sam ga potsetio na prethodnu rečenicu i zamolio da mi objasni razliku između par dinara između skupljeg i jeftinijeg sladoleda i olovke kojom se potpisao od nekoliko hiljada evra nije odmah odgovorio. Izraz lica je govorio da sam ga uvredio. Nije mi bila namera, samo sam bio radoznao. Malo je zastao a onda mi rekao:
Vi to ne razumete, ovo je strast. Da je imate ne biste mi postavljali takvo pitanje, jer bi ste znali o čemu pričam. Ja kada uzmem ovu olovku u ruku osećaj je zaista poseban.
Nisam najbolje razumeo ovaj odgovor ali nisam želeo da nastavljam ovu temu, jer sam shvatio da nije bio spreman za taj smer našeg razgovora.
Konačno smo došli i do razloga njegovog dolaska kod mene. Lekarski rezultati su dijagnostikovali akutnu leukemiju,kancer ćelija krvi.
Simptomi su bili jasni: otečeni limfni čvorovi, jetra i slezina, noćno znojenje, osećaj slabosti i hroničnog umora, laka krvarenja i modrice, česte infekcije, gubitak težine a vremenom mu se pojavila i anemija koja je uzrokovala vrtoglavice, dispneju i apneju.
Medicina kaže da je najčešći uzrok leukemije, između ostalog, jonizujuće zračenje a pošto se moja doktorska disertacija bavi upravo time, on je došao po savet. Nisam se pozivao na svoj doktorat, pregledao sam ga onako kako to radim sa svima.
Njegovo energetsko polje ukazivalo je nešto, po meni, mnogo ozbiljnije od umnožavanja nezrelih ćelija limfocita u koštanoj srži. Ono što sam video bila je nezahvalnost. Ovo naravno nije univerzalni razlog pojave ove bolesti, ovo je bila individualna priča čoveka koji je sedeo preko puta mene.
Živeo je dobro materijalno obezbeđen. Njegova bistrina i talenat su ga nagonili da nastavi da stvara, da se trudi čak i da radi na svojim duhovnim aspektima. Naizgled sve savršeno i, čovek bi rekao, idealan put svakog od nas. Opet napominjem ovo je individualna priča jednog čoveka. I na tom savršenom putunaš ego, stari perfidni iskušavač, našao je put da podmetne grešku ili bolje rečeno lekciju.
Preskočivši par stepenika života – sticanja, počeo je da podrazumeva mnoge stvari. Verovao je da nije skupo sve ono što se novcem može kupiti. Bilo mu je normalno da mu pripadaju sve blagodeti koje su ga okruživale i šire od onoga što je bilo njegovo. Da su za njega otvarena sva vrata, da dobija pohvale. Na tom putu mu nije nedostajalo ničega osim malo poštovanja prema svemu. Nije ni primetio kada je postao osiljen i bahat, strog i netrpeljiv prema svemu što nije bilo po njegovom. Nije postojala ni mrva zahvalnosti za ono što ima. Zapravo nije uživao ni u čemu a svoje unutrašnje nezadovoljstvo prebacivao je na kritikovanje drugih, jer mu je pozicija koju je imao to dozvoljavala.
Česte su bile situacije u kojima mu je bilo lakše da osudi i proglasi nefunkcionalnim nego da se malo potrudi, razume i nauči nešto novo. Lako je osuđivao a još lakše ponižavao.
Malo po malo dobra duša je posustala u bitci sa umom koji se dokazivao. A šta je naša krv nego naš život, ono što nosi život, hranu i kiseonik, do svake i najmanje ćelije u našem telu. Nismo zahvalni, ispaljujemo hitac pravo na srž našeg života, na koštanu moždinu gde se stvara i naša krv i naš život gledano sa energetske strane.
Njegovo stanje duha prenelo se i na njegovo materijalno ispoljenje, na njegovo telo. Nezahvalnost je odricanje od suštine onoga što imamo a to je život. Telo reaguje, ili ne reaguje na energiju kojom da natapamo. Naš narod često za leukemiju kaže: Krv se pretvara u vodu, odnosno krv kao izvor našeg života bledi i nestaje, a sa njom i suština našeg života.
Nije mu bilo svejedno kada sam mu objasnio uzrok njegovog stanja. Bori se samnom oštrim i uvredljivim rečima. Radio je sve osim da razmisli za svoje dobro šta mu je činiti. Čvrsto se držao svog puta. Bio je prestar za oholosti mladostia premlad da izubi bitku živora. Taj jaz je bio ogromna rupa u kojoj se davio.
Nadam se da će s vremenom, kod ovog mladog čoveka, nadmenost biti slabija od potrebe da mu dude dobro, i da će zahvalnost kao lekcija biti lakša od prečica. Na ovom mladom čoveku je da odluči.
A potrebno mu je tako malo. Nije teško da barem svako jutro budemo zahvalni na novom danu koji nam je dat i da tokom njega pokušamo da budemo fokusirani više na stvari u kojima možemo da vidimo lepotu i ljubav od onih koje nas čine nezahvalnih.
Da budemo zahvalni na ono što imamo a ne ljuti zbog onoga što nemamo.
Znam da je ponekad teško shvatiti ovako nešto ali barem pokušajte. Život moramo poštovati jer nam je darovan pun lepote i ljubavi. Ako toga nije pun, sami smo zaslužni ali to nije razlog za ljutnju i nezahvalnost.
Iz svih slučajeva sa kojima sam radio samo je jedno konstantno a to je ljudska spremnost da se odreknu svog zravlja zarad opravdanja svojoj nemoći, slabosti, bezobrazluku, prihvaćene uloge žrtve i nemanja hrabrosti. Svima je lakše da nađu opravdanje nego da shvate da su sami zaslužni za sve u svom životu, i za loše ali i za dobro. Sve je u našim rukama, džabe tvrdimo suprotno, uvek se sve vraća na isto.
Zato, samo se zapitajte da li ste zahvalni za ono što imate.
I znajte, zahvalnost je jedini preduslov za sve ispravne blagodeti koje su vam namenjene a njeno odsustvo za siromaštvo duha i duše.
