Sada, ako vam kažem da je dovoljno samo da odlučite za promenu i da je moguće, da ne kažem, lako, nameće se zaključak da ja verovatno i ne znam šta pričam. Ako tome dodam da ne samo da možemo ukloniti teskobu i probleme već naš život možemo učiniti srećnim, stavljam se u red šarlatana. Ali evo mog pokušaja da iznesem neke dokaze kako bih sve to preveo na stranu istine.
Ne treba zaboraviti da je prirodno stanje čoveka da bude srećan, i da mi sami sebe uništavamo i namećemo probleme.
Većina je mišljenja da su nam neophodni da bi preživeli hrana, voda…. ali isto tako smo svedoci da ako je nekome (a slučajeva je dosta) onemogućeno da jede ili pije neko vreme, taj ne umire odmah. Puno je primera ljudi koji se određenim duhovnim veštinama održavaju u životu bez hrane i vode. To je zbog toga jer mi zapravo živimo od životne energije koja nam omogućava da, između ostalog, i jedemo i pijemo.
Takođe, mi se ne razboljevamo zato što nas udari promaja pa se ukočimo ili nam se odjednom pojavi tumor pa nas onda zlostavlja. Padom naše životne energije mi bivamo samo opomenuti, pa ko shvati – shvatio je.
A zbog čega pada nivo naše životne energije?
Objasniću vam na jednom primeru. Energija pada ako ne živimo u trenutku u kome smo! Kada sam se već dotakao života bez hrane i vode, šta mislite da li je to moguće?
Većina će reći da nije ili da jeste, ali samo na kratak period. Ja ću dodati – ne umiremo mi od gladi već od razmišljanja o nemanju hrane.
Sasvim slučajno upoznao sam čoveka za koga se veruje da je jedini živi bretarijanac na svetu. On ne jede i ne pije ništa već 11 godina. Pozvao me je da živim sa njim i da mi pokaže kako mogu i ja da živim bez hrane i vode. Prvo nisam verovao, mislio sam da lažira. Ipak sam se odlučio da odem i da se sam uverim.
Kada smo se upoznali, jednostavno sam znao da nije prevarant jer energija kojom je zračio prevazilazila sva moja dotadašnja iskustva. Još više me je zainteresovalo kako proizvodi toliku količinu energije kada ništa ne jede. Tada sam pomislio da on sigurno zna neku čudotvornu tehniku i bio beskrajno sretan što ću je i sam naučiti.
Prva moja iluzija je pala u vodu vrlo brzo, tehnika ne postoji. U tom trenutku me je obuzeo strah jer sam pristao da živim sa njim 11 dana bez hrane i vode.
Jedino šta mi je rekao bilo je:
Ako želiš da uspeš moraš živeti u sadašnjem trenutku. Nema ni juče ni sutra, ni prošlosti ni budućnosti. Ovde si, u ovom trenutku zato što si to sam odlučio svojoj voljom, tako da nema ni hrane koja je pre ovog trenutka ni i one koja će biti nakon vremena provedenog sa mnom. Nema straha od vremena jer vreme ne postoji, a to ćeš postići samo ako budeš samo sada i ovde, i nigde drugde. A proces tj. tvoj um će sam voditi tvoje telo.
Pristao sam i upustio se u jednu od najvećih avantura u mom životu.
Sama odluka da sam tu i da ne jedem i ne pijem vodu suzila je moj um samo na trenutak u kome sam. Nije to bila borba za život već samo prepuštanje trenutku. Sama odluka da nema ničega drugog osim sadašnjeg trenutka otklonila je od mene svaku čežnju, želju ili potrebu. Bio sam dovoljan sam sebi.
A um je čudo. Čim ga stavimo u neki obrazac on se munjevito adaptira. Ukoliko je to pozitivan proces onda nam um pokaže i sve benefite toga. Vrlo brzo moje misli su se toliko pročistile da sam tek tada shvatio koliko smo mi zapravo okupirani budalaštinama. Čišćenje radnog prostora omogućilo mi je toliku bistrinu čula i uma da se percepcija podigla do neverovatnih granica. U tišini vreme zaista nije postojalo a bistrina uma mi je dozvolila da jasno vidim pravim očima čitav svoj trenutni život. Potpuno je bilo logično i jasno gde sam trenutno, šta je ispravno a šta nije. Sve je samo od sebe dolazilo na svoje mesto.
Šta se dešavalo sa telom, pisaću vam nekom drugom prilikom ukoliko vas to bude zanimalo. Pišite mi u komentarima na tekst.
Fenomen posta nam je odavno poznat. On nam služi da se fokusiramo na suštinu našeg bitisanja, tako što ćemo se odreći materijalnih izazova na neko vreme.
Prosto je neverovatno da je odluka najača tehika kojom možemo da postignemo šta god poželimo. Naravno, zamke ega su uvek prisutne ali to već ima veze sa vašim slabostima.
Da se vratim na temu. Možemo li živeti bez hrane i vode? Možemo ali to nije suština života već način vraćanja u fokus i balans, proces čišćena i osnaživanja našeg uma a samim tim i tela. Jer suština nije u balastu materija koje guramo u sebe već u energiji koju pravi naš um. Ali zapamtite, možete šta god želite ukoliko to odlučite!
Izvor: zarkoilic.com
