Sreća nisu zadovoljstva! Želje tj. zavisnost od senzacija ne smeju da kontrolišu naš život.
Savremeni život i razvoj tehnologija ubrzava pronalazak stedstava za gušenje podsticaja duše da se probudimo.
Usavršavaju se lekovi protiv bola, novi ukusi, bolje aplikacije za telefone i svi blokatori lošeg osećaja. Što više utapamo i amortizujemo svoju histeričnu žudnju za nečim, to je veća depresija ili anksioznost našeg uma.
Mnogi ljudi pokušavaju da koriste razne prečice podsvesno osećajući potrebu da pronađu svoj spokoj, ne sluteći da su na taj način još dalje od njega.
Koriste aklohol da bi zaboravili trenutne tegobe, puše marihuanu da bi pronašli spokoj, uzimaju kokain i amfetaminda da bi bili bistriji i samouvereniji, da bi osetili životnu radost i život koriste ekstazi, a LSD da bi na najkraći način videli nešto nalik spiritualnim dubinama.
Ove prečice samo udaljavaju od suštine i sopstvene duše. Ova zadovoljstva su samo prečice ka patnji, jer ubrzavanjem dolaska do sreće samo smo bliži patnji jer smo daleko od suštinske sreće, a toga nismo svesni.
Čovek više nije u stanju da ostane sam sa sobom, pogledajte ljude po gradsko prevozu, kafićima ili na ulici – bulje u svoje mobilne telefone! Ni u toalet više niko ne ide bez virtuelnog sveta na mobilnom telefonu.
Ljudi se plaše sebe i svi su u histeriji da izgledaju kao njihovi idoli sa ispeglanih fotografija društvenih mreža. Industrija podmlađivanja napreduje sve brže, a cena toga sve je veća i veća, što neminovno uzrokuje veću potrebu za novcem i histeriju koja vodi u nemir.
Fabrika sreće sve je veća a čovek današnjice je sve usamnjeniji i nesposobniji da bude dovoljan sam sebi u miru i spokoju, sposoban da pronađu sreću u jednostavnosti sopstvenog života bez stimulansa i pomagala za sreću.
Možda trenutno samoću ljudi može da eliminiše igrica na mobilnom telefonu, novi ukusi sladoleda ili cigareta, ali u jednom trenutku će i to biti nedovoljno. Čovek brzo oguglava na jedan stimulans i brzo počinje da čezne za drugim, jačim. Šta je sledeće?!
Ako ovako nastavimo moraćemo, po svemu sudeći, postati bogovi, kako bismo prevazišli bolest a da ne shvatimo njihovu lekciju, da bi se oslobodili patnje i smrti, da bismo živeli preko sto godina, da budemo prepametni i prelepi…
Suvišno je čak i reći koliko je to nemoguće!
Nauka kaže da nam je trebalo 4 milona godina da evoluiramo od amebe do čoveka, savremeni čovek misli da može da izbriše tok procesa i eliminiše napor, stvarajući čudotvornu tableticu! Besmisleno, jer smo tako sve dalje od duše, učenja lekcija, njenog napredovanja, što znači – sve dublje u zatvoru patnje.
Majmuni su brzo naučili da koriste bioničke ruke pa ćemo i mi valjda naučiti da čujemo našu dušu i sledimo je.
Jedino miran um koji je sposoban da čuje dušu i nauči lekciju koja ona treba, može da nam obezbedi mir, spokoj, radost i večnost.
