Nerealizovan čovek vođen egom nikada nije zadovoljan, čak i kada mu je objekat želje na dohvat ruke. Kao što posuda koja je sva u rupama, nikada ne može da se napuni tečnošću. Šta god vi da uradite, kažete ili napišete kao u mom slučaju, oni će to shvatiti kao pretnju. Takvi ljudi uvek ostaju prazni. Zato se njihov ego nikada ne odmara poput jelena koji je izgubio svoje krdo. Zbog toga su takvi ljudi veoma aktivni u svakom obliku negativnosti, kao što su negativni komentari, uvredljive reči i govori puni nerazumevanja i mržnje. To je zapravo njihov vapaj za pomoći, kojeg oni nažalost nisu ni svesni. Takve osobe mogu biti veoma suptilne i lako uvredljive, a naročito ukoliko imaju visok stepen inteligencije. Inteligencija ima različitih i one ne nose uvek sa sobom i zdravu pamet i nisu garant otvorenosti za promene, ali zasigurno jesu garant sporog napuštanja izopačenih stavova. Ono što mi nazivamo inteligentnim čovekom zapravo je akademska inteligencija sa kojoj se čovek rađa i koja ne može da se menja tokom života. Značajnija je emocionalna inteligencija koja se razvija tokom života. Veliki nivo akademske a nizak emotivne inteligencije pravi neverovatne kombinacije u čovekovom umu ne bi li opravdao radnje ega.
Komentar, jedne takve osobe, stigao je i na račun mog pisanja:
Veoma pojednostavljeno objašnjavate, ali vaše metafore nisu uvek rešenje, u vašim tekstovima je vidan nedostatak kvaliteta, takođe je vidan i manjak poznavanja oblasti kojima se bavite i o kojima pišete, taj manjak se ne pojavljuje kod akademskih građana.
Takvi ljudi su mnogo hrabriji dok ostavljajući pisane anonimne komentare po društvenim mrežama, retki su oni koji se osmele da vam kažu šta misle i u lice. Jedna takva osoba je želela da me omalovaži pred mnogobrojnim posetiocima na jednom od mojih predavanja. Nikada se zbog toga ne potresam jer svako ko je došao na moje predavanje vođen je onim šta je pročitao, dobro poznaje mene, moj rad i motive, i teško ga može preokrenuti neko s lošom namerom, vođen sopstvenim nemirom. Obično takvi budu omalovaženi i izopšteni komentarima prisutnih. Na sreću veoma su retki takvi slučajevi.
Jednu takvu gospođu zamolio sam za objašnjenje njenih loših reči o meni. Nije uspela da mi da bilo kakav odgovor. Onda sam je pitao: Моžete li makar reći čije mišljenje poštujete? Odgovor koji sam dobio me je zаprepastio. Kada sam čuo ko su bili oni koje je poštovala, bio sam vrlo zadovoljan što sam joj do te mere bio antipatičan, osećao sam se kao da sam dobio pohvalu a ne uvredu.
Ljudi osećaju simpatije ili antipatije prema vama, ne zbog onoga šta radite već zbog onoga šta ste, onoga čime zračite i zbog sličnosti sa onim što oni zapravo jesu u dubini njihovih bića.
Nemojte nikada odustajati zbog njih. Nije strašno što ponekad, ako učinite dobro nekome ko oseća antipatiju prema vama, vaš čin neće promeniti istog trenutka njegova osećanja, ali ćete vi biti srećniji a seme koje ste u njima posadili će možda jednog dana i proklijati.
Imao sam priliku nekoliko puta u životu da se susretnem sa takvim karakterima ljudske psihologije. Shvatio sam da su ti umovi uvek nemirni poput talasa i da se ne treba protiv njih boriti jer to neće dati rezultate, već ih svojim razumevanjem smirivati. Za to je potrebno vreme i njihova dobra volja koje ponekad nema, i baš zbog toga nikada nemojte dozvoliti da su vam preči od vas samih. Nikada ne dozvolite da su iznad vas.
Nemojte ih osuđivati. Oni pošto ne mogu da se oslobode nemira, ne mogu da postignu mir ni na trenutak. Uznemireni od portage za objektima njihovog ega trčkaraju u svim pravcima tražeći sebi utočište. Ova utvara koju nazivamo egom je u potpunosti lišena postojanosti, ona ima oblik samo kroz ispraznu imaginaciju. Zauzdati takvu utvaru veoma je teško, zato se čuvajte. Ona je dobar sluga ali veoma loš gospodar.
Ego izgara od sopstvene vatre i nestalan je. On trči za objektima čula kao vrane za mesom, da bi ga sledećeg trenutka napustio poput deteta koje je bacilo igračku koja mu je dosadila. Takvi ljudi ne mogu biti dosledani ni u čemu. Ego je poput plime, nosi daleko a stati mu na kraj teže je od isušivanja okeana ili podizanja planine.
I na kraju, kako se zaštititi od tuđeg izopačenog ega?
Saosećanjem, razumevanjem i ljubavlju, ali ne zaboravite da ipak povučete granice!
