Za početak, neophodno je da definišemo navike. Navike su načini na koje obavljamo neke radnje a koje su se učvrstile ponavljanjem ili vežbanjem.
Proces stvaranja navika obavlja se po fazama. Prilikom razvijanja navika kod dece važan je primer kako roditelja tako i vaspitača i drugih ljudi u njihovom okruženju. Neophodno je da deca još u ranom detinjstvu steknu radne, higijenske, kulturne navike, kao i navike u vezi sa prihvaćenim obrascima ponašanja.
Deca vole organizovanost jer se na taj način osećaju sigurno i zaštićeno. Prema tome, pravilno organizovan dan je uslov za uspeh deteta ne samo u porodici već i u školi i u životu uopšte. Naravno, sve to pozitivno utiče na formiranje navika kod deteta.
Disciplina je još jedan od ključnih faktora u formiranju navika kod dece. Disciplina NE SME da bude autoritarna. To znači da ne sme da postoji krut režim jer se na taj način sprečava svestran razvoj deteta. Krut režim se ogleda u nametanju prisile, kažnjavanja i slepe poslušnosti (uradi nešto samo zato što sam ti ja tako rekla).
Disciplina koja je poželjna je da se detetu pomogne da zadovoljava svoje potrebe na poželjan i socijalno prihvatljiv način. Primer za to bi bio da ukoliko vaše dete želi neku igračku ono ne sme da je ukrade, ali može da razvije naviku da štedi novac i sam da kupi.
Disciplinovano ponašanje se uči, a glavnu ulogu imaju upravo roditelji. Takvo ponašanje omogućava detetu da se prilagodi postojićim normama života i rada ali da to ne ugrožava njegov razvoj.
Još jedna ključna stavka je da uvek morate poštovati ličnost deteta i sve njegove osobine!
Zaključak:
Sam proces formiranja navika je dugotrajan ali neophodan. Poštujte ličnost svog deteta jer svi smo različiti, pružite mu lični primer kako treba da se ponaša, ne ponašajte se autoritarno prema svom detetu jer može imati loše posledice po njegov razvoj. Pomozimo našoj deci da na pravi način steknu navike. Budimo im primer i podrška.
Literatura: R. Grandić (2007) Prilozi porodičnoj pedagogiji, Novi Sad
