Prvo opažanje slobodnog vremena dete formira unutar porodice. Prema istraživanjima, dečija interesovanja za određenu aktivnost u slobodnom vremenu se u najvećoj meri razvijaju kroz porodičnu interakciju.
Usled promena u savremenom društvu i porodica doživljava velike izmene.
Zadnjih godina se struktura aktivnosti u slobodno vreme kod mladih promenila, pri čemu mladi su sve manje organizatori sadržaja. Razlog tome je što postoji visoko profesionalna industrija koja je organizator sadržaja za slobodno vreme ( filmovi…).
Mladi sve više biraju mesta za okupljanje koja odgovaraju starijima kao što su kafane, kockarnice i dr.
Ono što je činjenica je da su danas roditelji malo aktivni i kreativni kada je reč o izboru sadržaja i usmeravanju mladih.
Pojedina istraživanja pokazuju i da mladi stiču predstavu da je stvarni život neprijatan i da je cilj da se što bolje zabave. Uzrok tome je da mladi na osnovu ponašanja svojih roditelja, stalnim nezadovoljstvom kao i željom za odmorom stiču pogrešnu percepciju na stvarni život. Zbog toga se često javlja hedonističko shvatanje života.
Često se i postavljaju pitanja šta deca treba da rade u danima odmora, raspustima, kako i kojim obavezama da ispune svoje vreme, kao i kakva je uloga roditelja u tome?
Ono što je neminovno je da roditelji moraju da preuzmu aktivniju ulogu u ispunjavanju slobodnog vremena svoje dece, naročito dece mlađih uzrasta. Deo svog vremena roditelji bi trebalo da provode u zajedničkim aktivnostima sa svojom decom kao što su šetnje, razgovori, igra, kućni poslovi i dr. Neophodno je da roditelji poznaju interesovanja svoje dece kako bi ih pravilno usmerili na aktivnosti u slobodnom vremenu. Dete mora da voli te aktivnosti kao i da one doprinose njegovom ukupnom razvoju. To su na primer, bavljenje nekim sportovima, crtanje, čitanje… Ukoliko roditelj deli ove aktivnosti sa detetom lako može da ima uvid u aktivnosti svoje dece van kuće i da bolje upozna svoje dete.
Roditelji vrlo rano treba da započnu sa organizovanjem slobodnog vremena kao i sistemskim osamostaljivanjem dece.
Vrlo često se javlja pitanje i da li dete treba da se bavi isključivo školskim zadacima, kako da razvija svoju darovitost i dr.
Slobodno vreme može da bude jako značajno za celokupni razvoj ličnosti, pored nastave. Primer za neku aktivnost koja potpomaže razvoj ličnosti (van nastave) su razne vrste sekcija. Prednost je što dete samostalno i dobrovoljno stupa u njih. Na taj način dete se razvija kao ličnost u skladu sa svojim interesovanjima a pored toga, pohadjanje sekcija može da se pozitivno odrazi i na školski uspeh.
Organizovanje slobodnog vremena je jako značajan vaspitni faktor koji predstavlja i bitnu pripremu mladih za rad i društveni život. Zato je neophodno da roditelji posvete više pažnje organizovanju slobodnog vremena svoje dece. I da naravno, učestvuju u njemu.
Literatura:
Grandić, R. Letić, M. (2008) Prilozi pedagogiji slobodnog vremena, Savez pedagoških društava Vojvodine, Novi Sad.
