Za početak, svi moramo da budemo svesni da dete kad krade njega pokreću drugačiji motivi od odraslih. Odrasli obično kradu zbog materijalne koristi. Dečije motive moramo najpre da razumemo, a za to moramo znati šta kradu, kome, i šta rade sa ukradenim stvarima.
Prema nekim autorima uzroci dečije krađe su:
- Deca koja se boje svojih drugova žele da pribave neku stvar i na taj način da pridobiju drugove;
- Deca kradu ukoliko imaju osećanje niže vrednosti u odnosu na svoje vršnjake;
- Hvalisavo dete mora da pokaže predmete kojima se hvali;
- Dete krade da bi zadovoljilo neke svoje potrebe.
U ovim slučajevima, dete gotovo i da nije svesno krađe jer je zaokupljeno traženjem sredstava odbrane ili predmeta kojima želi da se dokaže. Detetova krađa ukazuje na konfliktno stanje u detetu. Krađu treba posmatrati kao oblik neprilagođenog ponašanja a ne kao povredu morala.
Naravno, ukoliko se krađe ponove to postaje ozbiljnije i opasnije. Može da pređe u naviku ukoliko se motivi krađe ne otkriju i ne uklone uzroci. Smatra se da je tada neophodno da dete popriča sa osobom koja je stručna i strana porodici.
Neki od saveta su:
-nemojte ga odmah okarakterisati kao lopova;
-odbacite ideju da će ostati takav, ukažite mu poverenje;
-ne pretite nečem što nećete ispuniti, budute čvrsti i jasno mu dajte do znanja da ne osuđujete njega već njegovo ponašanje;
-ukoliko ste sigurni da je dete nešto ukralo, otvoreno razgovarajte sa njim o tome.
Već prvi znaci krađe treba da budu uzbuna za roditelje, ali oprezno! Najvažnije je otkriti uzrok krađe. Razgovore treba voditi uz puno razumevanja i podrške. Detetu morate lepo objasniti situaciju kao i problem. Najbolje bi bilo da se ovi razgovori vode u četiri oka, ne pred drugim ljudima, kao i da se ukaže da je ponašanje neprihvatljivo, bez vređanja i napadanja detetove ličnosti („Ti si dobar dečak, ali to ponašanje nije lepo“, nikako: „Ti si jako bezobrazan“)
Zaključak
Poštujte detetovu ličnost! Ukoliko razgovoru pristupite sa puno ljubavi, poštovanja i strpljenja, dete se neće osećati napadnutim, otvoriće se i saznaćete motive krađe. Ipak, ponašanje je to koje može ( i nekad treba ) da se menja, ne dete kao ličnost.
Literatura:
Grandić, R. (2007). Prilozi porodičnoj pedagogiji Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
