Kada govorimo o proučavanju porodice mislimo na proučavanje kako individualnog funkcionisanja svakog člana porodice, tako i porodice u celini kao sistema. Porodica kao sistem se mnogo razlikuje od drugih sistema, ona je pokretljiva i dinamična, osetljiva na promene i podsticaje u svom unutrašnjem ali i spoljašnjem okruženju. Porodica kao sistem poseduje granice, a održavanje te granice znači kvalitet porodice. Porodica je složen sistem koji funkcioniše uz interpersonalne relacije među članovima i interakcije supsistema ( roditelj-roditelj, roditelj-deca, dete-dete).
Značajan aspekt u proučavanju porodične dinamike je nivo i stepen disfunkcionalnih obrazaca ponašanja u porodici.
Porodična (dis)funkcionalnost
Da bismo odredili da li je neka porodica funkcionalna, neophodno je da znamo ciljeve koje je porodica sebi postavila, fazu životnog ciklusa kroz koju porodica prolazi, sistem vrednosti koje je usvojila i na koje se oslanja, stepen zadovoljenja osnovnih potreba. Ono što moram naglasiti je da porodica kao sistem može biti disfunkcionalna na jednom nivou, a na drugom da bude funkcionalna. Porodicu ne može okarakterisati kao funkcionalnu ili disfunkcionalnu jer je svaka porodica različita. Možemo govoriti o (dis) funkcionalnim obrascima ponašanja.
FUNKCIONALNA porodica je ona koja pokazuje visok stepen uvažavanja i zadovoljavanja potreba svojih članova, koja je uspešna u dostizanju svojih ciljeva. Ovakva porodica odgovara razvojnim potrebama svojih članova , podstiče njihov rast i razvoj i sazrevanje. Takva porodica raste i razvija se, nije statična. Funkcionalna porodica se prilagođava promenama, pruža zaštitu svojim članovima, postoje jasne porodične granice, o problemima se razgovara i zajedno se pronalaze rešenja. Funkcionalna porodica je ona koja može da raste uprkos preprekama na koje nailazi.
DISFUNKCIONALNA porodica je porodica koja ne može da se adaptira na razvojne i nerazvojne promene, odnosno na očekivane i neočekivane promene. Granice između članova porodice ili ne postoji ili su rigidne, komunikacija je nejasna, pravila su stroga ili nisu uspostavljena, porodica ne odgovara na razvojne potrebe svojih članova i drugo.
Neke od karakteristika za optimalno porodično funkcionisanje:
-povezanost članova porodice, međusobna briga;
-poštovanje ličnosti svakog člana porodice;
-briga o deci i ranjivim članovima;
-fleksibilnost u odnosu na unutrašnje i spoljašnje promene;
-otvorena komunikacija;
-efikasno rešavanje problema;
-moralne vrednosti i uvažavanje šire društvene zajednice;
-ekonomska sigurnost, psihosocijalna podrška…
Iskustva su pokazala da retko koja porodica poseduje baš sve navedene karakteristike. Za uspešnu porodicu se smatra ona koja poseduje više navedenih funkcionalnih karakteristika.
Napomena: Funkcionalnost porodice se ne odnosi na njenu strukturu. Česta je predrasuda da porodica nije funkcionalna ukoliko su roditelji razvedeni. To NIJE tačno. Porodica u kojoj su roditelji razvedeni može biti funkcionalna ukoliko ima neke od navedenih karakteristika, dok porodica sa oba roditelja ne mora da bude funkcionalna ukoliko ne poseduje navedene karakteristike.
Literatura:
Zuković, S. (2012). Porodica kao sistem-funkcionalnost i resursi osnaživanja Novi Sad: Pedagoško društavo Vojvodine.
