Za predstojeći prilog, autor ovih redaka je odlučio da plasira jedan svoj skromni esej o Zagoru koji je kao momčić sročio još davne 1990., po mogućstvu bez izmena! Zapravo su uneta neka sitna ažuriranja, a bilo je svakako umesno malo upotpuniti spisak prijatelja i neprijatelja, a ostalo ćemo lagodno prepustiti probi vremena i sudu čitalaca. Zagor-Te-nej, kao jedan od junaka mog odrastanja, neka bije i dalje i prosvećuje nas, a ako smo ovde propustili neke bitne činjenice i tumačenja, eto povoda da se u dogledno opet oglasimo u čast ovog heroja iz famoznog, i prosto fantastičnog Darkvuda, a svakako bismo želeli da je u svetu više takvih koji bar malo liče na njega…
– ZAGOR –
Razvijaše se od šezdesetih godina XX veka, kreiran od scenariste Gvida Nolite (alias
Sergio Bonelli) i crtača Galijena Ferija. Smestili su ga u specifičnu divljinu Darkvuda, u močvaru u kojoj deli kolibu sa zdepastim i simpatičnim Meksikancem Čikom. Iz samo nekoliko prizora mogu se uočiti ogromne razlike dvojice prijatelja. Zagorova snaga, spretnost, srčanost i požrtvovanost ponekad su, zapravo često, smetnja krotkom, ali katkad i uobraženom Čiku koji voli miran život sa (pre)punim trbuhom. Ipak, njih dvojica su zajedno preturili preko glave bezbroj pustolovina u kojima su na čudesan način sačuvali kožu. Ponekad iz naizgled banalnih situacija izrastaj prilike u kojima će izigravati heroje. Naravno, često se desi i da mali Meksikanac, tokom razrešenja događaja, provede dobar deo vremena na nekom bezbednom mestu, npr.u nekom indijanskom selu, to jest zahvaljujući svojoj razboritosti, a bogami i plašljivosti i nespretnosti, on nastoji da se kloni neposredne opasnosti, za razliku od Zagora koji uz svoju upornost i razdražljivost ponekad pošto-poto hoće da istera pravdu, ili ispolji svoj, u suštini ispravan stav. Ipak se desi i da se Meksikanac iznenada pojavi u kritičnom trenutku i promeni razvoj događaja na bolje.
Tarzan Novog sveta upoznaje i suočava se sa veoma bizarnim manifestacijama. Njegova
zemlja se predstavlja kao utočište kurioznih starosedelačkih i doseljeničkih tradicija, skrivalište neobjašnjivih pojava i neverovatnih bića. Tu je i poprište masovnih sukoba – u prvom redu Indijanaca i predstavnika nove vlasti, ili Indijanaca međusobno. Zagor je i tu smeli arbitar i usmerivač. Vešto koristeći indijansko sujeverje u dobre svrhe, on obezbežuje sebi autoritet “Duha sa sekirom” (dakle, trebalo bi da se smatra besmrtnim, neranjivim, itd.) čime prilično uspešno obuzdava njihove nesuglasice i hirove. Često je ipak i sam žrtva jednostrane kolektivne svesti, zbog koje argumente mora da iznosi uz oštar pogled i stisnute pesnice, da bi na kraju opet potvrdio dobronamernost i prijateljstvo. Iz mase se izdvajaju i likovi sa razvijenim sopstvenim stavovima koje ponekad prati povodljivost ostalih. Malo ređe nego među Indijancima, to se može primetiti u odnosu sa stanovnicima belačkh naseobina i po malo u vojnim garnizonima.
Nezrelost, tvrdoglavost, netrpeljivost, naprasitost, nisu retko pratioci ponosnih, odvažnih, marljivih, plemenitih… što sve čini uverljivijim predstavljanje brojnih likova i potiskuje preciznu crno-belu podelu, u svetu u kome se zaista sukob dobra i zla ponekad iskazuje u strahovitim razmerama. Razume se da je sve mnogo lakše ocenjivati npr. pri sukobima sa natprirodnim bićima; pored naivnosti i preteranosti u određenim događanjima, čoveku mogu pasti na pamet i dubina uzročnosti, tajne opstanka i snalaženja, zdušno i suptilno nijansiranje atmosfere…
Zagor-Te-Nej, kao tako vrla i zaslužna ličnost, svakako je stekao i mnoštvo prijatelja. Mnogo ih je i među Indijancima,
čije običaje i jezike prilično poznaje: Tonka – poglavica Mohava, Akenat, sa kojim po nekad ima i nesuglasica, Mnogooki (zbog naočara), sa kojim čak i deli tajne oko nekih trikova, Sivi Vuk – poglavica Komanča i drugi, uključujući na neki način i poštara Dranki Daka, koji je uvek u nekim trzavicama sa Čikom. Od belaca su tu traperi Dok i Rohas – sa kojim se često takmiči ko će koga jače odalamiti i odbaciti (!), kapetan Fišleg – zapovednik broda Golden bejbi, pukovnik Peri, Bat Baterton – simpatični, ali ne baš sposobni detektiv, Diging Bil – luckasti tragač za zlatom, vikinški vođa Gutrum, avijatičar Ikarovo pero i drugi.
Impozantan je i broj neprijatelja. Kad bi skup dobrih poznavalaca Zagora zamolili da proglase/ predlože najgoreg među njima, može biti da bi većina kao iz topa uzviknula: “Helingen!” Ovaj odbojni i mračni genije se nameće u Zagorovom vremenu sa tehničkim dostignućima (rakete, roboti, razne električne mašine…) od kojih mnoga i danas dobrim delom borave ugl. u našim snovima, a to je donelo i avanture u sukobima sa vanzemaljcima… Inače, ma koliko se njihovi okršaji svodili na određeni region Zemlje, njihov opšti sukob ima i neku patetičnu vaseljensku dimenziju – u tom pogledu bih istakao mistično produhovljenu epizodu “Divovi dobra i zla”. Od ostalih sa kojima se Zagor uhvatio u koštac, tu su npr. Jednooki Džek, O’Banion, Super Majk, odmetnica Blondi, vampir baron Rakon (Rakoši), Eskimo, Vindigo – indijanski duh zla, Bazileo – izopačeni obnovitelj sveta antičke Grčke i Herkulovih iskušenja, Hakaram – (ne)čovek sa težnjom da istrebi Indijance, Robert Grej – čovek gvozdenih ruku, Olaf Botegoski – Zagorov dvojnik, … kosturi, zombiji, zlodusi, razna čudovišta, mnogobrojne osobe i spodobe.
Sa velikom dozom oslobođene mašte, u još nedovoljno istraženom svetu, legendarnoj individui je data neverovatna moć i istrajnost u ispravljanju krivih Drina, što bi trebalo da bude dobra zabava sa nepresušnim uzbuđenjima i humanističkom porukom koja se ponekad sama nameće, ili se pak mami do nje…
