Uzalud tražim prekidač
kojim se gasi ljubav.
Krenula bih nekud,
lutala bez cilja.
Samo da pobegnem.
Ne umem
sebi da pomognem.
Lutam u neizvesno.
Odavno više
ne gledam u dlan.
Izgovaram naglas ono
što je u srcu zapisano.
Dala sam celu sebe,
popunila ti prazninu
koja je ćutala u meni.
Znam, ne mogu dobiti
ništa više od toga,
jer sve pripada
nekom drugom srcu,
nekim tudjim snovima.
Stislo se to zrno tuge
u mojoj malenoj duši,
koje bih u jednom
potezu smrvila da mogu.
Izvlačim iz džepova
sve sagorele želje.
Zašto je uvek magično
ono što je zabranjeno ?
