Prvo je došao Kej-film, pa Kej-pop, a onda i Kej-TV. Sada zvezde iz Južne Koreje osvajaju svet sa Kej-umetnošću.
Ohnim ima plavi period kao i Pikaso. Preko Zuma iz galerije u Seulu korejski reper Song Min-ho poznatiji kao Mino fanovima Kej-popa, ali kao Ohnim u svetu umetnosti, pokazuje nam sliku koju je završio prethodno veče u saradnji sa umetnicom Čoi Na-ri, piše “Gardijan”. Ona pokazuje plavu pogrbljenu figuru kao depresivnu verziju Rodenovog „Mislioca“. Možda je još vlažna, ali će uskoro biti poslata u Londonsku Sači galeriju za umetnički sajam na kome će biti prikazani radovi troje korejskih najvećih Kej umetnika.
Zbog susreta Kej-popa i Kej-umetnosti kao da se umetnički svet oblizuje. Biznismen Dejvid Siklitira koji je organizovao StART sajam u Sači galeriji kaže:
„Kej pop zvezde imaju ogroman domet do svojih fanova preko društvenih mreža. Momci kao Mino, Henri Lau i Kang Seung-jong, čiji radovi će biti na izložbi imaju po 6-7 miliona fanova svaki od njih. U Seulu fanovi stoje u redu dugom skoro jedan blok samo da vide njihove radove. A onda se bore da ih kupe“. On ne veruje da će baš tako biti u Sači galeriji, ali nikad se ne zna.
Ohnim i Kang Seung-jong, obojica su članovi muzičkih bendova, i to su multimedijalne grupe koji kombinuju pevanje, glumu, umetničko stvaranje, modu i rijaliti TV. Ohnim na primer potvrđuje da reklamira nemački balzam za usta, i uradio je svoj prvi umetnički šou u saradnji sa koreanskim brendom za naočare. Takođe je model za Luja Vitona. Zvezde kao on su deo korejskog talasa u okviru koga se čak govori i o Kej-filozofiji. Sledeće godine art magazin Friz će lansirati Seulski sajam, a u Londonu će u muzeju Viktorija i Albert biti prikazana kultura Južne Koreje kroz izložbu.
Onda tu je i Kej-dijaspora, sa talentima kao što je Anička Ji, konceptualna umetnica koja je ove nedelje imala otvaranje u Tejt Modernu u Londonu. Vlada Južne Koreje je pokušala da jaše na korejskom umetničkom talasu i uložila je u strategiju izvoza njihove pop kulture širom sveta šo je postalo oružje meke moći. Slično su pokušae i druge vlade, ali nisu imale ovako brz uspeh.
Dok ćaskamo sa Ohnimom primećujemo njegov potpis – sličicu vesele devojke. On objašnjava da je inspirisana pandemijom. Depresija koja nas je zahvatila simbolizovana je plavom bojom, ali pozadina i ostalo su drugačiji, što poručuje da će biti sreće. Ovo je snažna poruka 28-godišnjaka čija je javna borba sa mentalnim zdravljem zainteresovala njeve fanove. Pre tri godine on je obelodanio da ima panični poremećaj. Objašnjava da je mu je umetničko stvaranje pomoglo, da mu jezik nije bio dovoljan već su određena osećanja morala da se izraze pomoću iskrivljenih oblika.
Ohnim je 2018. radio na instalaciji Goruća planeta. Posetioci bi najpre išli podzemnim hodnikom do starca koji objašnjava da je čuvar Goruće planete. Onda bih ih sačekala ostriga koja objašnjava da su od organskih vrata na toj planeti ostali su samo ljudi i ostrige, i poslužila bi dezert od jaja od ostrige. Na kraju bi ušli u prostor gde bi videli kako ljudi žive. To je u stvari alegorija o našoj planeti gde i sami izgaramo uništavajući planetu. Korejska umetnost je bila potpuno nepoznata zapadu sve dok David Siklitira nije počeo da skuplja umetnička dela kakva je video sa ženom u Seulu, a zatim i stvorio program Globalno oko kojim je prikazao umetnost Azije.
Izvor: nova.rs
