Nemoj da ti bude teško
što odlazim od tebe.
Ionako sam prema tebi
bila okrutna, gruba i teška.
Na dlanu sam ti ostavila
samo suze,
zato nemoj žaliti,
shvati da sam u tvoj život
zalutala kao greška.
Nemoj da te brine
što snove prodajem
nekom drugom,
što sam izdala tvoje poverenje.
Bar odglumi da se smeješ za kraj
i pusti me da odem,
pored mene si trpeo samo poniženje.
Neka te ne boli
što sam sa svoga ramena
otresla prašinu od naše ljubavi.
Odlazim ovoga časa,
dok te bol što ti zadajem
ne udavi.
Zaboravi me . . .
Obećaj mi da nećeš da se ljutiš
što bolje od tebe
našu propast vidim i za to
sebe krivim.
Oprosti mi što ću ostati
ona stara i svoja
što u oblacima živi.
