Neko ti kaže:
„Meni je vas što tako mislite iskreno žao“
„Meni je tebe žao“
A ono, lepo osetiš u stomaku da nema tu žalosti već ima želje da te ponizi. Kako osetiš u stomaku? Pa tako što ti te njegove reči provociraju ljutnju, a ne smiruju te.
Zašto ljudi govore da im je žao nekoga, kada su tako očigledno ljuti na njega, a ne žalosni?
Pa, teško je reći: „Ljuta sam na njega jer ne razmišlja kao ja“. Mnogo lakše je reći „Meni je njega žao. Nije on kriv, jadan, ne zna za bolje.“
Vidite razliku?
Kad kažem „Meni je njega žao“ to mene čini superiornom u sopstvenim očima. Ja tada sebi izgledam kao da sam ja ta koja je pametnija, mudrija, oštroumnija.
Ako bih rekla „Ljuta sam jer se ne slaže sa mnom“ tada bih svog neistomišljenika priznala kao ravnopravnog. A to mi se ne sviđa.
Ovako, zloupotrebljavajući reč saosećanje ja ubijam dve muve jednim udarcem: drugu osobu degradiram i prikazujem je kao naivnu, manje moralnu, manje opreznu od mene, a u svojim očima ja postajem plemenita duša koja saoseća i razume čak i svoje neistomišljenike.
Tako tuga i sažaljenje, od savršeno lepih i važnih osećanja, postaju nadomešćujuća, zamenska osećanja kojima se koriste ljudi sa slabijim integritetom.
Nije ni čudo što mnogi pokušavaju po svaku cenu da izbegnu da ih neko žali, pa će uraditi sve, vređaće, šutaće ispod pojasa, samo da razjare protivnika, da on pokaže ljutnju.
Razmislite šta vam je cilj pre nego što nešto kažete. Ako vam je cilj da iznesete svoj stav i svoje mišljenje, ali da pri tome sačuvate ljubav i poštovanje te druge osobe, onda recite da ste ljuti i zbog čega ste ljuti na nju.
Ako vam, pak, nije cilj da zadržite to poznanstvo ili prijateljstvo, niti da pokušate da joj promenite mišljenje, ako želite samo da je ponizite i kaznite, onda joj recite da je žalite kada se zapravo ljutite na nju. Ili recite „ne vredi da ti objašnjavam, nećeš razumeti“.
I ne zloupotrebljavajte sažaljenje i saosećanje. Nemojte njima nadomeštati vaš nedostatak hrabrosti i integriteta. Ta osećanja osećamo prema onima koje volimo, kada im se nešto loše dešava. Kad nas boli ono što njih boli. I onaj prema kome osećamo te emocije oseća se zaštićeno, shvaćeno i ušuškano zbog njih. Jer zna da ga razume neko ko je njegov i ko ga voli. A kada ih vi koristite, drugi se osećaju poniženo i ugroženo. Nisu te reči za vaša prljava usta.
