Vazduhoplovna akademija u Beogradu je definitivno jedna od najpopularnijih srednjih škola u Srbiji. To pokazuje „gusta“ borba osmaka godinama unazad – za jedno mesto bori se čak 15 učenika. Razlog zbog kog vlada veliko interesovanje za ovu školu je jasan – svaki đak nakon završetka dobija posao u zemlji ili u inostranstvu, pošto je diploma akademije priznata u celoj Evropskoj uniji. Drugo, plata u vazduhoplovstvu ide i do 3.000 evra.
Osmaci se uveliko pripremaju za prijemni ispit koji je zakazan za 17, 18. i 19. jun. Dok jedni već sada znaju koju srednju školu će upisati, drugi se još uvek nisu odlučili.
Praksa pokazuje da se neke škole izdvajaju među malim maturantima odnosno da su više popularne nego druge, zbog čega je na njima velika navala prilikom upisa.
Među njima je definitivno Vazduhoplovna akademija u Beogradu, jedina vazduhoplovna škola u Srbiji i regionu sa sertifikatom EASA (European Union Aviation Safety Agency). Ona je u okviru sistema Ministarstva prosvete i godinama unazad važi za najtraženiju srednju školu.
Pre deceniju, u prvom upisnom roku na jedno mesto konkurisalo je devet đaka. Danas je situacija duplo drugačija – čak 15 učenika bore se za jedno mesto.
Zbog čega su osmaci zainteresovani za ovu školu – pre svega zbog sigurnog posla koji čeka svakog đaka kada završi ovu školu, pa čak i ako želi da ode u inostranstvo da radi jer je diploma akademije priznata u celoj Evropskoj uniji.
Drugo, još važnije, dobra plata – zarade u avio-industriji odnosno u sektoru vazdušnog saobraćaja znatno su više nego u drugim oblastima, a kreću se i do 3.000 evra.
Đaci iz cele Srbije i regiona
Iz Vazduhoplovne akademije za Nova.rs kažu da učenici koji upisuju njihovu školu dolaze iz cele Srbije, ali i regiona.
„Dolaze nam deca iz Bosne, Crne Gore, Makedonije. Što se tiče Srbije, najviše je učenika iz Beograda, ali imamo đake i iz Subotice, Vranja, Bora, Užica, Bajine bašte, Trstenika, Sjenice. Interesovanje je zaista veliko i jako nam je žao zbog onih koji se ne upišu kod nas. Nemamo evidenciju koliko đaka ostane neupisano, ali na osnovu svih molbi i žalbi koje nam stignu, a u vezi sa prebacivanjem iz neke srednje škole u našu, rekli bismo da sigurno tri-četiri odeljenja ostane neupisano“, objašnjavaju iz škole.
Budući učenici mogu da biraju smerove iz dva programa: civilnog i vojnog. Na civilnim programima učenici se obučavaju za rad u civilnom avio-saobraćaju, dok se na vojnim programima pripremaju za profesionalnu vojnu službu.
Najpopularniji smer je, prema rečima našeg sagovornika iz škole, tehničar vazdušnog saobraćaja.
Prema opisu poslu, tehničar vazdušnog saobraćaja kontroliše primanje i otpremanje aviona i drugih letelica na aerodromu i pruža informacije i usluge putnicima. Obučen je da deluje u kriznim situacijama i pruži prvu pomoć. Po potrebi evakuiše ljude iz aviona.
Smer traje četiri godine, upisuje se jedno odeljenje od 24 učenika, a minimalan brod bodova koji je bio potreban prošle godine za upis ovog profila je 93,90.
„Tako je, ovaj smer je posebno popularan. Upisuju ga odlikaši, ali i oni jako vrlo dobri učenici koji su zainteresovani za vazduhoplovstvo i koji odlično odrade prijemni ispit. Moram da napomenem da smo imali kandidate koji su imali više od 100 poena. Oni su imali bodove sa raznih takmičenja tokom školovanja, a to se sve računa“.
Kada je mašinstvo u pitanju, interesantan smer je za avio tehničara. To je drugi smer po popularnosti, navode iz škole.
„Aviotehničar se bavi kontrolom aviona, pregledom delova, konstrukcije, motora i tako dalje. Vrši kontrolu celog aviona pre poleta, kao i pojedinačnih elemenata. Neispravne delove popravlja ili menja za nove. Učenicima je znanje stečeno na ovom smeru baza za kasniju nadogradnju, ukoliko žele da studiraju na našoj Visokoj strukovnoj školi u okviru akademije ili na nekom od naših matičnih fakulteta kao što su Saobraćajni, Mašinski, zatim na Vojnoj akademiji…“.
Ostali smerovi u školi su: Aviomehatroničar, Aviotehničar za vazduhoplov i motor, Aviotehničar za elektronsku opremu vazduhoplova, Aviotehničar za elektro opremu vazduhoplova, Mehatroničar za radarske sisteme, Mehatroničar za raketne sisteme, Tehničar vazdušnog saobraćaja, Tehničar vazdušnog saobraćaja za bezbednost, Tehničar vazdušnog saobraćaja za spasavanje i Tehničar za bezbednost informaciono-komunikacionih sistema u vazdušnom saobraćaju.
Obavezan lekarski pregled
Ono što je specifično i što razlikuje Vazduhoplovnu akademiju od drugih srednjih škola jeste obavezan lekarski pregled koji đaci moraju da obave prilikom upisa.
„S obzirom da smo mi usko specijalizovana srednja stručna škola, lekarski pregedi se obavljaju u ustanovi koju je Ministarstvo prosvete odredilo u Konkursu za upis. To je veoma važno, jer se za razliku od klasičnih lekarskih pregleda naši učenici malo podobnije kontorlišu, odnosno čitav njihov zdravstveni sistem. Dešavalo se da dete ne prođe lekarski, kada ima problem s vidom, eventualno kada nešto nije otkriveno na vreme vezano za kardiologiju“, objašnjavaju iz škole.
Ranije su ovu školu upisivali isključivo dečaci, međutim danas je situacija potpuno drugačija, te je tako upisuju i devojčice.
Posao odmah nakon škole
Učenici tokom školovanja imaju praksu u kompanijama sa kojim sarađuje akademija, što im znatno olakšava kansije zapošljavanje.
Nakon završetka škole, više od trećine učenika nastavlja školovanje na fakultetima, a oni koji se opredele za rad vrlo brzo nalaze posao.
To je jednom prilikom istakao i direktor škole Goran Cvijović, pričajući o zaradama radnika sa diplomom akademije.
„Nekim našim učenicima još tokom realizacije praktične nastave u četvrtoj godini kompanije ponude posao. Plate u avio-industriji odnosno u sektoru vazdušnog saobraćaja su znatno više nego u drugim oblastima, tu pre svega mislim na pilote, kontrolore leta i avio-mehaničare. Plate pilota su najviše u avio-saobraćaju, zavise od staža, sati leta, statusa i tipa aviona na kojima lete, kreću se od 4.000 evra pa do 15.000 evra ili čak i više. Kontrolori letenja obično zarađuju od 4.000 do 7.000 evra zavisno od staža i pozicije. Plata avio-mehaničara je oko 3.000 evra, ali je kod nas ona niža“, rekao je on.
Izvor: nova.rs
