XXII JUGOSLOVENSKI POZORIŠNI FESTIVAL Užice 2017: Za ovo malo duše

Zajedno smo se složili da u ovom dehumanizovanom svetu u kome se svi nalazimo akcenat moramo staviti na malog čoveka, na te sitne sudbine, jer očito, sve što se dešava oko nas, surova svetska realnost, nas upućuje da se nekako moramo vratiti tim malim ljudskim sudbinama. Nemanja Ranković, umetnički direktor NP Užice i JPF-a

(13. – 20. novembar, 2017. godine, Narodno pozorište Užice)
Prodaja karata na blagajni Narodnog pozorišta Užice, telefon 031/522-102

13. novembar: TAKO JE (AKO VAM SE ČINI), Luiđi Pirandelo, JDP Beograd, r. Jagoš Marković
14. novembar: SAMOUBICA, Nikolaj Erdman, Crnogorsko narodno pozorište Podgorica, r. Veljko Mićunović
15. novembar: DOKLE POGLED SEŽE, autorski projekt, Kraljevsko pozorište Zetski dom na Cetinju, r. Arpad Šiling
16. novembar: PRIČE IZ BEČKE ŠUME, Odon fon Horvat, Kazalište Gavella Zagreb, r. Igor Vuk Torbica
17. novembar: IVANOV, A. P. Čehov, Narodno pozorište Beograd, r. Tatjana Mandić Rigonat
18. novembar: MOJA FABRIKA, Selvedin Avdić, Bosansko narodno pozorište Zenica, r. Selma Spahić,
19. novembar: SVEDOBRO, Stevan Vraneš, Narodno pozorište Užice, r. Nemanja Ranković,
20. novembar: MOJA TI, Olga Dimitrijević, Atelje 212, r. Aleksandra Milavić Dejvis

Više o predstavama festivala

TAKO JE (AKO VAM SE ČINI) Jugoslovensko Dramsko pozorište
Luiđi Pirandelo

Premijera: 4. jun 2017.

Režija: Jagoš MARKOVIĆ
Uloge: Predrag Ejdus, Jelisaveta Sablić, Marko Janketić, Nevena Ristić, Branislav Lečić, Jasmina Avramović, Lazar Đukić, Vesna Stanković, Nenad Jezdić, Irfan Mensur, Rada Đuričin, Slobodan Tešić

Scenografija: Jagoš Marković, Kostimografija: Bojana Nikitović

Ove godine navršava se 150 godina od rođenja nobelovca Luiđija Pirandela pa će se na ovaj način JDP priključiti proslavi jubileja koji se obeležava širom sveta. Iako je Pirandelo bio romanopisac i pripovedač najpoznatiji je kao dramski pisac. Tako je (ako vam se tako čini) je jedna od njegovih prvih drama.

SAMOUBICA Crnogorsko narodno pozorište Podgorica
Nikolaj Erdman

Premijera: 25. maj 2017.

Režija: Veljko MIĆUNOVIĆ
Igraju: Mišo Obradović, Ana Vučković, Ana Vujošević, Dejan Ivanić, Srđan Grahovac, Vanja Jovićević, Zoran Vujović, Dušan Kovačević i Branimir Popović/Danilo Čelebić

Kostimografija: Jelena Stokuća, Scenografija: Veljko Mićunović, Scenski pokret:Nada Vukčević

Oportunizam, lični interes, politička travestija, medijski teror, ljudska glupost i nezajažljiva želja za senzacionalizmom… Svijet u kome danas živimo. Duhovit u pojedinim segmentima, kada se posmatra iz ugla apsurda, a suštinski veoma tragičan. I određen tržišnim vrijednostima. Bez mnogo nade za ljubav i empatiju. Postoje li pravila igre po kojima se funkcioniše u savremenom društvu? I šta je uopšte taj sistem koji toliko krivimo, protiv kojeg se borimo, a ne vidimo mu korijen? Je li amoralno postalo normalno? Postoje li moralna načela ili ih se pridržavaju samo oni koji su nesnađeni? Da li dobrota po pravilu mora biti žrtvovana? U čemu je naš grijeh? Ovo je priča o sasvim običnom čovjeku.  Danas. Paradoksalno, zar ne? (Veljko Mićunović)

DOKLE POGLED SEŽE Kraljevsko pozorište Zetski dom na Cetinju
autorski tekst Arpada Šilinga

Premijera: 31. oktobar 2016.

Režija: Arpad ŠILING
Igraju: Varja Đukić, Srđan Grahovac, Nada Vukčević, Dušan Kovačević, Zoran Vujović, Dejan Đonović, Jelena Simić, Aleksandar Gavranić

Muzika: Nina Perović

Ovaj ko­mad je pot­pu­no dru­ga­či­ji od onog vi­đe­nog u po­zo­ri­štu pre­vas­hod­no zbog na­či­na na ko­ji je na­stao pr­vo tekst, a on­da i zbog pro­ce­sa ra­da sa glum­ci­ma. Pre uob­li­ča­va­nja pr­vih ide­ja dra­ma­tur­zi su bo­ra­vi­li u Cr­noj Go­ri i oni su kod nas raz­go­va­ra­li sa lju­di­ma iz obla­sti psi­ho­lo­gi­je, so­ci­o­lo­gi­je, isto­ri­je, no­vi­nar­stva… ka­ko bi ste­kli pred­sta­vu o to­me ko­ji su to naj­ve­ći pro­ble­mi ko­ji mu­če na­še dru­štvo. Sa te po­zi­ci­je pre­po­zna­te su te­me ko­je će­mo vi­de­ti na sce­ni. Pred­sta­va se ba­vi tran­zi­ci­jom i svim pro­ble­mi­ma ko­ji pro­is­ti­ču iz nje kao što su ne­za­po­sle­nost, po­li­tič­ka ko­rup­ci­ja, ogrom­ni i pre­ga­že­ni ide­a­li, kao i pi­ta­nje osta­ti ili oti­ći. Ipak, ka­ko je i sam re­di­telj is­ta­kao, ovi pro­ble­mi ni­­su ka­rak­te­ri­stič­ni sa­mo za ovo par­če na­še ze­mlje već za či­tav Bal­kan, ali i za ze­mlje ko­je su u EU.

PRIČE IZ BEČKE ŠUME Kazalište Gavella Zagreb
Odon fon Horvat

Premijera: 5. decembar 2016.

Režija: Igor Vuk Torbica
Igraju: Igor Kovač, Ksenija Pajić, Perica Martinović, Franjo Dijak, Nela Kocsis, Filip Križan, Janko Rakoš, Siniša Ružić, Filip Šovagović, Nataša Janjić, Jelena Miholjević, Barbara Nola, Nikola Baće, Tena Nemet Brankov, Anja Đurinović Rakočević, Ivana Roščić / Martina Čvek, Sven Medvešek, Živko Anočić

Scenografija: Branko Hojnik, Kostimografija: Marita Ćoro, Autori muzike: Nenad i Alen Sinkauz, Koreograf: Pravdan Devlahović


Ništa ne stvara takav osećaj beskrajnosti kao glupost, reči su koje nas uvode u svet Von Horvatovih „Bečkih šuma“, dajući nam naslutiti koju to ljudsku osobinu pisac ponajprije otkriva u temeljima Zla. Njegov tadašnji Beč klaustrofobična je, histerična sredina, gde su zatvorenost, uskogrudnost i beskrupuloznost skrivene iza prpošnih Štrausovih valcera plodno tlo za rast fašizma, s teatralnošću koju austro-ugarski pisac potencira do groteske. Zato je ovaj komad ispod svoje melodramatike nabijen političnošću, vrlo savremenom u dijagnozi i angažiranom u stavu.

IVANOV Narodno pozorište Beograd
Anton Pavlovič Čehov

Premijera: 12. oktobar 2016.

Režija: Tatjana MANDIĆ RIGONAT
Uloge: Nikola Ristanovski, Nada Šargin, Predrag Ejdus,  Branko Vidaković, Danijela Ugrenović, Hana Selimović, Nenad Stojmenović, Branka Petrić, Bojan Krivokapić, Nikola Vujović, Vanja Milačić, Jelena Halupa, Predrag Vasić, Jelena Živković, Nemanja Konstantinović

Scenograf: Branko Hojnik, kostimograf: Bojana Nikitović, kompozitor: Irena Popović, Scenski pokret: Anđelija Todorović

Svoju prvu pravu dramu, Ivanova (1887.), A. P. Čehov napisao je s 27 godina. No na pozorišni uspeh će jedan od najvećih dramskih pisaca svih vremena morati čekati još čitavu deceniju, sve do sad već legendarne produkcije Galeba u Moskovskom hudožestvenom teatru (1897.). Uslijediće će hvaljene premijere Ujaka Vanje, Tri sestre, Višnjika…, danas redom klasika svetske književnosti. Iz današnje je perspektive, međutim, jasno da Čehovljev dramski prvenac nimalo ne zaostaje za svojom kasnije rođenom braćom, jer Ivanov u sebi ima sve kvalitete zrelih majstorovih drama, ovde samo obojane mladalačkom žestinom i strašću.
Uspeh komada može se objasniti time što govori o aktuelnom problemu koji je mučio ruske intelektualce osamdesetih godina XIX veka. Čehov je izveo na pozornicu prerano umornog čoveka koji se u čamotinji ruskog života stalno sukobljava sa preprekama koje je nemoguće savladati, inertnošću, tromošću, ravnodušnošću, pod kojima se slama svaki idealizam i gasne svako oduševljenje. Život Ivanova se izjalovio u petrificiranoj strukturi tadašnjeg ruskog društva. Stoga nije čudo što su i autor i drama bili burno pozdravljeni (J. Hristić).

MOJA FABRIKA Bosansko narodno pozorište Zenica
Selvedin Avdić

Premijera: 16. februar 2017.

Režija: Selma Spahić
Igraju: Adis Mehanović, Anđela Ilić, Benjamin Bajramović. Lana Delić, Miki Trifunov, Miroljub Mijatović, Nusmir Muharemović, Predrag Jokanović, Sabina Kulenović, Saša Handžić, Selma Mahanović, Siniša Vidocić, Snežana Vidović, Ylatan Školjić

Scenografija: Sabina Trnka, Kostimografija: Sabina Trnka, Muzika: BASHESKIA & EDWARD EQ, Scenski pokret i koreografija: Thomas Steyaert

Nemoguće je opisati Zenicu, a ne dotaći Fabriku. I obratno. Gledajući kroz staklo iz vozila koje ulazi u Zenicu, čini se da Fabrika i grad srastaju jedno s drugim kao slagalica. Oni koji njihov odnos bolje poznaju, znaju da je on oduvijek iscrpljivao partnere, jedno drugom jesu davali život ali su ga istom snagom i oduzimali. Takav zavisnički odnos nije mogao doneti ništa dobro, kada je Fabrika nakon tranzicije napustila grad on je ostao ošamućen i dezorjentiran, više se nije mogao oslanjati na nju, niti računati na njenu pomoć. Do danas se nije oporavio. Čini se da je oboleo od stahanovske melanholije kao Arif Heralić, nasmejano lice sa hiljadarke. Zbog nekadašnje važnosti za čitavu državu, zbog mita o “uzavrelom gradu”, čini nam se da i danas zaslužujemo mnogo više. (Selvedin Avdić)

SVEDOBRO Narodno pozorište Užice
Stevan Vraneš

Premijera: 15. septembar 2017.

Režija: Nemanja Ranković
Igraju: Tanja Jovanović, Biljana Zdravković, Igor Borojević, Branislav Ljubičić i Tijana Karaičić

Scenografija: Marijana Zorzić Petrović, Kostimografija: Snežana Kovačević, Muzika: Ana Ćurčin i Goran Antović, Scenski pokret: Ferid Karaica

O kakvom tekstu je ovde reč? Dramaturg Stevan Vraneš je napisao dramu sa pet lica pod naslovom Svedobro. Od tih pet karaktera, tri su ženska. Od tri ženska lika, dva su vršnjakinje, žene u zrelim godinama, u godinama kada smo skloni da pravimo bilanse i svodimo račune sami sa sobom. To su uvek i svuda najbolje godine našeg života. I svaka generacija ima svoje. Jednima su ih pojeli skakavci, politika nebeskog naroda i ratovi devedesetih, drugi su prerano ostarili da bi dočekali tranziciju i demokratizaciju društva, treći su požurili da žive po diktatu i ritmu drugog nekog sveta koji im stalno stvara gorušicu. Kako god bilo, crta je podvučena, sagledava se pređeni put ne bi li se nastavilo dalje, isto kao i do sada ili nekim novim putem. Pitanje je i dilema. (Miloš M. Radović)

MOJA TI Atelje 212
Olga Dimitrijević  

Premijera: 21. septembar 2017.

Režija: Aleksandra MILAVIĆ DEJVIS
Uloge: Svetlana Bojković, Gorica Popović, Tatjana Bošković, Sofija Juričan, Ivan Mihailović i Gorica Šutić

Scenografkinja: Marija Kalabić, Kostimografkinja: Maria Marković, Kompozitorka: Anja Đorđević

Komad MOJA TI se bavi problemom starosne, ideološke i seksualne, te rodne diskriminacije. Protagonistkinje su starice, neke od njih partizanke, komunistkinje, lezbejke, majke, svakako žene koje su u doba liberalnog kapitalizma prinuđene na borbu sa najrazličitijim muškim kulturnim rodnim normativima i primerima ideološke degradacije vrednosti za koje su se ove žene ceo život borile. Grad biva rušen, nasilno pretvaran u noviji, moderniji, jeftiniji i isplativiji građevinski prostor, vrlo moguće pravno nelegalnih investitora. Privatni prostori starih žena bivaju oduzimani. Stara lica postaju smetnja, sporost i neporduktivni višak bez svrhe.

O Ardalionima će odlučivati stručni žiri u sastavu: Dejan Mijač, reditelj, predsednik žirija, SRB, Željka Turčinović, dramaturškinja, HR, Nataša Nelević, pozorišna kritičarka, MNE, dr Radivoje Dinulović, arhitekta i scenograf, SRB i Zoran Ljutkov, glumac, MK.
Voditeljka razgovora nakon predstava: Aleksandra Glovacki

Najbolja predstava
Najbolja režija 
Najbolja ženska uloga 
Najbolja muška uloga
Najbolja sporedna uloga
Najbolji mladi glumac (glumica)
Najbolja scenografija
Najbolja kostimografija 
Specijalna nagrada

Kratak istorijat festivala

Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu prvi put je održan 1996. godine. Organizator festivala već dvadeset godina je užičko Narodno pozorište, a pokrovitelj Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i grad Užice, a festival ima takmičarski karakter. Od 2007. godine festival dobija regionalni karakter, tako da pored najuspešnijih predstava iz Srbije, okuplja i predstave iz regiona, koje su obeležile preoteklu pozorišnu sezonu.

Selektori dosadašnjih festivala bili su: Dejan Penčić Poljanski, Aleksandar Milosavljević, Veljko Radović, Vladimir Kopicl, Bojan Munjin, koji je i danas selektor festivala. Direktor festivala je Zoran Stamatović, a umetnički direktori bili su Branko Popović, Dejan Penčić Poljanski. Danas je to mr Nemanja Ranković, umetnički direktor Narodnog pozorišta Užice.

Festival se održava svake godine, po pravilu u novembru i zavisno od broja odabranih predstava traje sedam dana. Svake večeri na sceni užičkog Narodnog pozorišta nastupaju pozorišni ansambli koji su, po izboru selektora, imali najbolje predstave u toj sezoni. Završne večeri dodeljuju se nagrade – Ardalioni i izvodi predstava u čast nagrađenih. Ove godine, svih osam predstava su takmičarskog kaktera, a Andalioni, nagrade festivala koje se dodeljuju u 9 kategorija, biće uručeni na matičnim scenama najuspešnijih pozorišta 22. JPF.

Žiri festivala dodeljuje statue Ardaliona najboljim u sledećim kategorijama: za najbolju predstavu, za režiju, za žensku ulogu, za mušku ulogu, za najboljeg mladog glumca, za epizodnu ulogu, za scenografiju, za kostimografiju i za neki od elemenata koji nisu obuhvaćeni prethodnim nagradama.

Narodno pozorište u Užicu, domaćin festivala

Nagrađene predstave u proteklih 20 godina:

1996. JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE iz Beograda za predstvu BURE BARUTA Dejana Dukovskog u režiji Slobodana Unkovskog

1997. JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE iz Beograda za predstavu MIZANTROP Molijera u režiji Dejana Mijača

1998. NARODNO POZORIŠTE iz Užica za predstavu KAKO ZASMEJATI GOSPODARA Vide Ognjenović u režiji Kokana Mladenovića

1999. SRPSKO NARODNO POZORIŠTE iz Novog Sada za predstavu MERA ZA MERU Vilijema Šekspira u režiji Dejana Mijača

2000. ATELjE 212 iz Beograda za predstavu DIVLjI MED Majkla Frejna po Antonu P. Čehovu u režiji Dejana Mijača

2001. CRNOGORSKO NARODNO POZORIŠTE iz Podgorice za predstavu MALOGRAĐANI Maksima Gorkog u režiji Paola Mađelija

2002. JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE iz Beograda za predstavu SKUP Marina Držića u režiji Jagoša Markovića

2003. CRNOGORSKO NARODNO POZORIŠTE iz Podgorice za predstavu NIGDJE NIKOG NEMAM Edvarda Bonda u režiji Egona Savina

2004. JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE iz Beograda za predstavu MLETAČKI TRGOVAC Vilijema Šekspira u režiji Egona Savina

2005. JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE iz Beograda, za predstavu HADERSFILD Uglješe Šajtinca, u režiji Aleks Čizholm

2006. JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE iz Beograda za predstavu BROD ZA LUTKE Milene Marković u režiji Slobodana Unkovskog.

2007. ATELjE 212 IZ BEOGRADA, za predstavu ODUMIRANjE Dušana Spasojevića, u režiji Egona Savina

2008. GRADSKO DRAMSKO KAZALIŠTE GAVELA iz ZAGREBA za predstavu SAN IVANjSKE NOĆI, Viljema Šeksspira, u režiji Aleksandra Popovskog

2009. ATELjE 212 IZ BEOGRADA za predstavu ŠUMA BLISTA Milene Marković u režiji Tomija Janežiča

2010. ZAGREBAČKO KAZALIŠTE MLADIH, za predstavu BUDJENjE PROLjEĆA, tekst Frank Wedekind, u režiji Olivera Frljića

2011. ATELjE 212 iz Beograda za predstavu OTAC NA SLUŽBENOM PUTU Abdulah Sidran u režiji Olivera Frljića

2012. NARODNO POZORIŠTE iz Užica za predstavu BUĐENjE PROLEĆA, po tekstu Franka Vedekinda u režiji Martina Kočovskog

2013. GRADSKO DRAMSKO KAZALIŠTE GAVELA iz ZAGREBA za predstavu ZLOČIN I KAZNA, po tekstu F.M.Dostojevskog u režiji Zlatka Svibena

2014. BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE iz Beograda za predstavu TRPELE, autora Bobana Skerlića i Milene Depolo, u režiji Bobana Skerlića
2015. ATELjE 212 iz Beograda za predstavu KAZIMIR I KAROLINA, autora Edena fon Horvata, u režiji Snežane Trišić
2016. ZAGREBAČKO KAZALIŠTE MLADIH iz ZAGREBA za predstavu HINKEMAN, po tekstu Ernesta Tolera u režiji Igora Vuka Torbice

Izvor: www.jpf.uzickopozoriste.rs