SLAVIJA 2017 je XVI međunarodni pozorišni festival, koji se ove godine održava od 9. do 16. marta u Pozorištu Slavija. Biće izvedeno osam predstava u takmičarskom programu iz sedam zemalja: Rusije, Irana, Bugarske, Belorusije, Estonije, Kazahstana i Srbije. Gledaoci festivala su već navikli da festivalski program  nije ni tematski niti stilski omeđen bilo kakvim opredeljenjima, niti je obeležen traganjem za novim izvođačkim tendencijama ili eksperimentalnim predstavama. Jednostavno rečeno, radi se o festivalu realizovanim na dramskim tekstovima, najčešće iz pera poznatih pisaca.
Međunarodni pozorišni festival SLAVIJA je dobio Etiketu EFFE 2015/2016 tako da je sada deo Platforme EFFE (Europe for Festivals, Festivals for Europe), koja se sastoji od festivala koji su sinonim za umetnički kvalitet i imaju značajan uticaj na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou i predstavljaju 31 evropsku zemlju i čine Evropu bojim mestom. Festival otvara Miodrag Radovanović, domaći glumac.
Redovna cena karata za Međunarodni pozorišni festival SLAVIJA 2015 je 800 rsd, ali svi redovni popusti važe! (300 rsd je cena pojedinačne karte kupljene od 1. do 3. marta) Komplet karata za 8 predstava je 2000 rsd. Sve predstave su titlovane a mesta su numerisana!

REČ SELEKTORA FESTIVALA

Prof. dr Raško V. Jovanović, predsednik žirija i selektor

Svake godine u osvit ranog proleća, 9. marta, počinje Međunarodni pozorišni festival „Slavija“ sa ponudom odabranih predstava u izvođenju teatarskih ansambala sa raznih strana sveta. Već prve festivalske večeri, 9. marta,rusko Akademsko omladinsko pozorište iz Rostova na Donu prikazaće na našim scenama neizvođen komad uglednog francuskog savremenog dramatičara Erik-Emanuela Šmita Gospodin Ibrahim o doživljajima jednoga dečaka na putu od Pariza do Istambula, dok će druge večeri, 10. marta, Republičko pozorište Beloruske drame iz Minska predstaviti delo poznatoga  švedskoga pisca Augusta Strindberga Pelikan. Reč je o delu iz piščevog ciklusa kamernih drama koje kod nas nije uopšte izvođeno, tako da se može reći kako Festival počinje u znaku repertoarskih ekskluziviteta. Treća festivalska predstava, koja se izvodi 11. marta, ponikla je na bogatoj tradiciji istočnjačkoga teatra senki.

Pozorište Bariš iz Marageha u Iranu prikazaće predstavu Senke  i vetar Ferejdona Velaeija, koju je autor i režirao. U pitanju je vesela igra protagoniste sa sopstvenom senkom u kojima se obrađuju brojni problemi egzistencije savremenoga čoveka. I četvrte večeri, 12. marta, ostajemo u svetu velike literature: tada nastupa Eksperimentalno dramsko pozorište nacionalnosti iz Moskve i prikazuje priču Fjodora Dostojevskog San smešnog čoveka čiji se junak bavi  rešavanjem i danas aktuelnih životnih problema. Pete večeri, 13. marta,  domaćin Festivala, Pozorište „Slavija“, prikazaće novitet sa svoga repertoara – dramu najznačajnijeg srpskog komediografa Branislava Đ. Nušića Žena bez srca, koja se može tretirati kao nadrealistički dramski ogled, što u ovoj predstavi na sceni uspešno dokazuje reditelj Slavenko Saletović. Naredne, šeste festivalske večeri, 14. marta, nastupiće Državno dramsko pozorište „Stojan Bačvarov“ iz Varne sa predstavom drame Jednooki kralj savremenog španskog spisatelja Marka Krehueta u kojoj se obrađuje problematika savremenog političkoga života. Estonsko pozorište R.A.A.M. iz Talina prikazuje sedme festivalske večeri, 15. marta, komad Augusta Kicberga Vukodlak u kojem se raspravlja o stanju duha u jednoj seoskoj sredini nakon spaljivanja neke mlade žene proglašene za vešticu. Završne, osme večeri XVI međunarodnog pozorišnog festivala „Slavija“ Žambiljsko regionalno rusko dramsko pozorište iz Žambilja u Kazahstanu prikazaće komad Neron i ja, Edvarda Radzinskog, u kojem se prikazuje Neronovo zločinstvo prema zaverenicima koji su ustali protiv njegove krvave vladavine, zbog čega ih ovaj surovi vladar kažnjava smrću, prisiljavajući svoga učitelja Seneku da posmatra pogubljenje. Gledaćemo drame koje prikazuju životne prilike i sukobe u osam različitih podneblja sveta – u centralnoj i severnoj Evropi, na Balkanu, u ruskim i azijskim predelima kao i u starom Rimu. Jedno neobično, zapravo opčinjavajući zanosno putovanje duha! Ako teatar ne može menjati svet, sasvim sigurno može ga oplemenjivati u  šta će gledaoci predstava ovog festivala svakako imati priliku da se uvere.

Predsednik žirija festivala je, kao i prethodnih godina teatrolog MILISAV MILENKOVIĆ, dramaturg, Srbija. U žiriju su i prof. dr RAŠKO JOVANOVIĆ, teatrolog i pozorišni kritičar, Srbija, prof. LJUBO BOŽOVIĆ, Republika Srpska; dr NINA MAZUR, teatrolog i pozorišni kritičar, Nemačka; dr ANGELINA ROSKA, dramski pisac i kritičar, Moldavija; Oni će dodeliti nagradu za najbolju predstavu u celini – statuetu Don Kihot, rad vajara Kolje Milunovića.

Režiser – MIHAIL ZAETS

Igraju:
Momo – EVGENIY OVCHINNIKOV
Gospodin Ibrahim – NIKOLAI HANZHAROV
Otac, policajac, prodavac – ALEXANDER SEMIKOPENKO
Majka, prostitutka, brižit bardo – VALERYA ISKVORINA

Sa jedanaest godina, razbio sam kasicu prasicu i otišao kod prostitutki…
Ovo je početak smešnog i dirljivog putovanja dečaka po imenu Momo, od detinjstva do sveta odraslih. Na putu od Pariza do Istambula, nailazi na svog depresivnog, skrhanog i nezainteresovanog oca, tajanstvenog Arapina Ibrahima, zanosnu Brižit Bardo, prostitutke iz Rajske ulice, mistične Sufije… Svako od njih je kao kamen međaš na njegovom putu. Momo nespokojno tumara svetom u potrazi za ljubavlju i srećom, kao bilo koje drugo dete na svetu. Ova filozofska priča o ljubavi i trpeljivosti, puna iskrenog humora, otvara srca i ostavlja gledaoca sa osmehom na licu i suzama u očima.

Igraju:
Majka – LYUDMILA SIDORKEVICH
Sin – ARTEM KUREN
Ćerka – ANNA SEMENYAKO
Zet – MAXIM BRAGINETS
Sobarica – GALINA CHERNOBAEVA

Pelikan je jedna od poslednjih kamernih drama velikog švedskog dramskog pisca Avgusta Strindberga. Glavni lik, Eliza, majka porodice, upoređuje sebe sa pelikanom, prelepom i tajanstvenom pticom. Prema legendi, u očajničkim situacijama, ova ptica hrani svoje ptiće sopstvenom krvlju. U realnosti, Eliza sve vreme obmanjuje svoje rođake, potkrada i vara svoga muža, štedi na deci … Tek na očevom samrtnom odru deca saznaju za strašnu obmanu njihove majke. Kako će deca živeti sa tom istinom? Kako će ove vesti uticati na sudbinu cele porodice?

11. Mart u 20h

Režija – FEREYDON VELAEI

Igraju:
Osoba – MOHAMMAD HADI EFTEKHARZADEH MARAGHI
Žena osobe – MARYAM BOROUMANDMOTLAGH
Skoro senka – SAEID BOROUMANDMOTLAGH
Vertikalni prijatelj osobe – REZA MOHAMMADI
Horizontalni prijatelj osobe – FARID AHADI
Porodični lekar osobe – AYTA VELAEI
Odlazeće senke – SAEID ELMI PASHA BEYG

Vesela igra sa sopstvenom senkom zadire u dubinu ličnosti i otkriva beznadežnu usamljenost ljudskih bića zbog nerešivih problema. Ona pokreće pitanja kao što su: Da li se zaista osmehuješ kada se smešiš?i Šta se nalazi iza tvoje senke? Glavni lik je bezimena osoba, predstavnik svih ljudi, savremeni čovek zarobljen u svojoj samoći. On ne može da izađe na kraj ni sa samim sobom ni sa drugima. Zarobio je sopstvene prohteve. Senke i vetar je predstava koja kombinuje savršenu režiju i divnu glumu sa zanimljivim vizuelnim efektima. To je univerzalna predstava koja se može prikazivati širom sveta jer ne postoje jezičke ili kulturološke barijere.

12. Mart u 20h    

SAN SMEŠNOG ČOVEKA  I  Eksperimentalno dramsko pozorište nacija Moskva, RUSIJA  I  Fjodor Dostojevski

ŽENA BEZ SRCA  I  Pozorište Slavija, SRBIJA  I  Branislav Nušić

Režiser – SLAVENKO SALETOVIĆ

Igraju:
Dr Jakšić – MARKO ŽIVIĆ
Dr Stefanović – MIHAILO LAPTOŠEVIĆ
Policijski agent – DANIJEL KOVAČEVIĆ
Žena bez srca – STAŠA RADULOVIĆ
Onaj mladić – VAHID DŽANKOVIĆ

Živeći i radeći u vremenu Andre Bretona, Luja Aragona, Antonena Artoa, Pola Elijara, Filipa Supoa, Aleksandra Vuča, Oskara Daviča, Milana Dedinca, Đorđa Jovanovića, Koče Popovića i Marka Ristića, Branislav Nušić, najznačajniji, najbolјi i najpoznatiji srpski komediograf, nije se mogao odupreti izazovu, a da se ne upusti u nadrealistički dramski ogled. Tako je nastala „Žena bez srca“, iznenađujuće snažna, misaona, etička, a beskrajno bitna i zanimlјiva drama „za sva vremena“. Teatar u kome je sve moguće, u kome se misli, govori i sluša; i stiže do čovekove suštine. Tekst se bazira na neverovatnoj medicinskoj, futurističnoj predpostavci koja se kreće između života i smrt, lјubavi i mržnje. Brilјantni Nušić uspeva da nas u potpunosti uveri u snagu onostranih sila: Možda ne moramo da imamo srce, ali lјubav će nam obezbediti život! Slavenko Saletović

14. Mart u 20h 
JEDNOOKI KRALJ  I  Državno dramsko pozorište Stojan Bačvarov Varna, BUGARSKA  I  Mark Crehuet

Igraju:
Tiina – KRISTIINA – HORTENSIA PORT
Mari – LIISA PULK
Margus – KRISTO VIIDING
Baka  – MARI LILL
Seljak – IVO UUKKIVI
Seljakova žena – PIRET SIMSON
Jaanus, nadničar – MARTIN KÕIV
Märt, nadničar – IVO UUKKIVI

Mlada žena je pogubljena pored crkve. Ovako režiser Sergej Potapov, takođe poznat kao Tarantino iz Jakutije, počinje svoju priču o Vukodlaku. Od svih seljaka iz cele parohije je traženo da gledaju smrt veštice. Muškarci iz domaćinstva Tamaru su se vratili iz crkve preplašeni i neraspoloženi. Iznenada iza vrata pronalaze malu devojčicu u ritama. To je dete veštice… Po prvi put se javlja reč vukodlak. Porodica unosi malu neznanku u kuću i život teče uobičajeno tokom mnogo godina. Sve dok ne bukne ljubav među mladima. Sin ove porodice, Margus, zaljubljuje je u neznanku, TiInu. Ovaj klasični komad Avgusta Kicberga iznosi priču o odnosu između nas i njih, rulje i pojedinca, običnih i izuzetnih. A ova tema je aktuelnija nego ikad. Ne radi se tu samo o priči, nego o načinu na koji je vidite i osećate. Atmosfera, ritmovi, pokret i neizgovorene reči oživljavaju ovaj mit.