Fudbal. Najstarija igra u kojoj se pridržavamo pravila. Lopta je u igri i van nje. U igri dok se borimo, ne odustajemo, a van nje, dok strahujemo. Čoveče, moj život je fudbalska utakmica! Pomislila sam. Početni udarac je bio tvoj. Vešt. Neprobojan. Možda i jedini u istoriji, rekao bi komentator i gromoglasno se nasmejao. A, onda bi usledio aut. Lopta bi se našla pod mojim nogama. Ne tako umešno bih joj ukazala na pravi put. Izgubila bi pravac delovanja. I korner. Totalni promašaj, loša procena i gol nije postignut. Zalutao je. Strah ga je sledio. Bio je uplašen od mreže, koja je vrcala od sreće. Nije želeo da mu se potčini. Ni da ga nadvlada. Rešio je da šmugne. Zaćuti. Kakav prekršaj, indirekt. Preuzima vođstvo protivnik i da li me to oči varaju, ali ovo bi mogao biti jedan od onih za pamćenje. Samo još malo i …
- Šta radi ovaj čovek, ofsajd…
Neverovatno. Ali, igra se nastavlja i slobodan udarac za našeg sjajnog i neverovatnog igrača. Da li bi ovaj trenutak mogao obeležiti njegovu karijeru!?! Da li će uspeti sve ono što niko do sada nije!?!
I sudija svira za poluvreme. Kakva igra i kakvo iščekivanje. Kakve ovacije.
- Draga publiko, ne očajavajte. Vreme je za drugo poluvreme.
