Ove godine je pandemija COVID-19 doprinela da deca provode sve više vremena ispred ekrana telefona ili kompjutera, što može imati uticaja na njihov dalji razvoj. Zato smo želeli da se na Međunarodni dan deteta pozabavimo upravo tom temom zajedno sa Dobrinkom Kuzmanović, doktorom psiholoških nauka i ko-autorkom istraživanja „Deca Evrope na internetu“. U ovom blogu Dobrinka deli sa vama zaključke stručnjaka koji se tiču količine vremena ispred ekrana tokom ranog razvoja, a u sledećem blogu deli sa roditeljima 10 saveta koji im mogu pomoći da poboljšaju kvalitet vremena koje dete provodi koristeći digitalne tehnologije.
Osim što je doprinela da digitalno okruženje postane „nova normalnostˮ za decu gotovo svih uzrasta, aktuelna pandemija Korona virusa „podgrejalaˮ je jednu od najintrigantnijih debata 21. veka ‒ debatu o vremenu ispred ekrana. U središtu ove debate, u koju je uključena ne samo naučna i stručna, već i šira javnost, pre svega roditelji, jeste pitanje: kako vreme ispred ekrana (digitalnih uređaja) utiče na dečji razvoj?
Vreme ispred ekrana tokom ranog razvoja: šta pokazuju istraživanja?
Prema rezultatima međunarodnog istraživanja Deca Evrope na internetu, realizovanog „pre Koroneˮ, dve trećine dece mlađeg školskog uzrasta i gotovo svi srednjoškolci iz uzorka svakodnevno provode vreme ispred ekrana digitalnih uređaja, najčešće mobilnog telefona. Po količini vremena ispred ekrana, učenici iz Srbije prednjače u odnosu na svoje vršnjake iz većine evropskih zemalja, ali ne i po kvalitetu tog vremena. Globalni je trend da deca „ulazeˮ u digitalni svet u sve mlađem uzrastu (obično posredstvom digitalnih uređaja odraslih čije karakteristike nisu prilagođene potrebama dece), ali i da u njemu provode sve više vremena.
Prema rezultatima nedavno sprovedene studije KiDiCoTi, deca svih uzrasta značajno su povećala korišćenje digitalnih uređaja tokom karantina uvedenog u borbi protiv širenja pandemije Korona virusa.
Distributeri digitalnih igara (npr. Steam) izveštavaju o značajnom porastu broja korisnika na dnevnom nivou: sa 19 miliona početkom marta, na 23,5 miliona početkom aprila 2020. godine. Da li je zaista Korona virus okončao debatu vezanu za vreme ispred ekrana, i to tako što su ekrani pobedili (kao što duhovito poručuje autorka teksta sa ovim naslovom)?
Prema rezultatima nedavno sprovedene studije KiDiCoTi, deca svih uzrasta značajno su povećala vreme ispred ekrana tokom karantina uvedenog u borbi protiv širenja pandemije Korona virusa.
Šta preporučuju stručnjaci za dečji razvoj?
Prema prvim smernicama o vremenu ispred ekrana u dečjem uzrastu, objavljenim od strane Američke akademije pedijatara (još 1999. godine), deca mlađa od 2 godine ne bi trebalo da provode vreme ispred ekrana, dok deca starija od 2 godine ne bi trebalo da provode više od 2 sata dnevno. Skoro dve decenije kasnije (2016. godine), imajući u vidu sve veći značaj digitalne tehnologije za život u modernom društvu, Američka akademija pedijatara formulisala je nove smernice, u kojima je sa količine, fokus pomeren ka kvalitetu vremenu ispred ekrana:
- deca uzrasta do 1.5-2 godine ne bi trebalo da provode vreme ispred ekrana, osim učešća u razgovorima odraslih putem video-četa;
- deca uzrasta između 2 i 5 godina ne bi trebalo da koriste digitalne uređaje više od 1 sat dnevno, i to vreme mora biti kvalitetno osmišljeno, uz aktivno posredovanje odraslih u aktivnostima dece i pristup isključivo sadržajima koji su namenjeni deci;
Korišćenje ekrana nije dozvoljeno tokom obroka, kao ni 1 sat pre odlaska deteta na spavanje. Takođe, treba izbegavati korišćenje digitalnih uređaja kao sredstvo da se dete umiri, da mu se skrene pažnja sa drugih aktivnosti ili da roditelji oslobode vreme za sopstvene aktivnosti.
- za decu stariju od 6 godina nema strogog ograničenja po pitanja broja sati, ali je preporuka da dete i roditelj zajednički osmisle individualni plan korišćenja digitalnih uređaja koji će osigurati da vreme ispred ekrana ne zameni druge aktivnosti deteta (san, fizička aktivnost, druženje sa vršnjacima i porodicom, sportske aktivnosti) neophodne za optimalan psiho-fizički razvoj. Ovde ćete pronaći Kalkulator vremena ispred ekrana koji vam može biti od koristi prilikom kreiranja individualnog plana.
Aktuelna pandemija Korona virusa „podgrejalaˮ je jednu od najintrigantnijih debata 21. veka ‒ debatu o vremenu ispred ekrana.
Prema poslednjim smernicama Svetske zdravstvene organizacije o fizičkoj aktivnosti, sedentarnom ponašanju i snu (iz 2019. godine), tokom prve dve godine života ne preporučuje se korišćenje ekrana, dok se za decu uzrasta između 2 i 4 godine preporučuje ne duže od 1 sat dnevno sedentarnog vremena ispred ekrana (što manje, to bolje).
Dakle, prema smernicama stručnjaka (koje, nažalost, nemaju čvrstu potporu u rezultatima naučnih istraživanja), u najranijem uzrastu decu treba lišiti vremena ispred ekrana digitalnih uređaja! U ranom uzrastu deci je neophodno obezbediti što više vremena za aktivnu igru, praktično istraživanje u realnom okruženju i interakciju licem-u-lice sa bliskim osobama. Usled specifičnosti ranog razvoja, deca uspešnije uče kroz neposrednu interakciju sa odraslima nego posredstvom digitalnih medija.
Šta možete kao roditelj da uradite kako biste poboljšali kvalitet vremena koje dete provodi ispred ekrana? Saznajte ovde.
O autoru: Dobrinka Kuzmanović je doktor psiholoških nauka. Bavi se razvojem i obrazovanjem dece i mladih, radi sa studentima psihologije, ali i kao istraživač na brojnim domaćim i međunarodnim projektima koji se tiču dece i njihovog korišćenja digitalne tehnologije. Autorka je više publikacija iz ove oblasti, kao i prvog digitalnog vodiča (na srpskom jeziku) za bezbedno korišćenje interneta u dečjem uzrastu. http://dobrinkakuzmanovic.weeb
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
