Двестогодишњицу прве српске престонице СУБНОР-a Крагујевца обележио је промоцијом своје књиге „Багремар – октобар 1941. године” у својим просторијама овог викенда. Гост на промоцији био је Драган Митов Ђуровић генерални секретар Савеза удружења бораца НОР-а и антифашиста Црне Горе и бројни чланови удружења.
„У освит 21. октобра, дана сећања на све страдале, ратнике, родољубе, антифашисте академик Жељко Зиројевић неприкосновени борац за родољубље слободарског Крагујевца и пре свега за неговање традиције, културе отргнуо је од заборава имена и ликове оних који су на почеткку Другог светског рата положили живот за слободу наше земље најновијом књигом са својим уиграним тимом. Нашем уваженом госту одајемо дужно признање и захвалност на неговању традиције и културе наша два братска народа у склопу својих република. Некада један јединствени уједињени народ на Балкан на подручју који спаја исток и запад, на подручју које је трусно вековима, где се вековима водили одбрамбени ратови и борбе за живот и част, посвећејмо данас клањању сенима палих на бранику отџабине.” рекла је домаћин скупа др Гордана Дамњановић, члан Градског већа града Крагујевца за област здравства и социјална питања.
Добивши прве примерке књиге „Багремар – октобар 1941. године” са потписам свих аутора: Жељка Зиројевића, Микија Лазаревића и Јасмине Ан Јовановић се захвалио речима:
„Наши преци борци за слободу увек су почињали са „другови и другарице”. Оног тренутка када смо престали да будемо другови и другарице дошло је што је дошло! Слободу је лакше освојити него сачувати. Ми очито то нисмо успели. Велики су само они народи који поштују жртве. Споменици живе и одлазе усправно. Када говоримо о њима говоримо о нама. Други народи имају једну спомен плочу у својој земљи , а српски и црногорски народ у ДНК камена нлази крв својих предака. Историја партизанских ратова је записала, да је понеки партизан издао, али није записано да је иједна партизанка то урадила. Шумарице су за мене светиња. СУБНОР Крагујевца је разгрнуо пепео са жара антифашизма и родољубља којим је био покривен. Антифашизам је борба за слободу сваког човека и борбу против примитивизма, а нека имена из прошлости. Данас сам у овој књизи видео нова имена и имена десетак црногораца који су поред других народа положили живот у Багремару. Све је то било у сенци великосрпског набоја који је у сенци, о чему сведоче тридесет и три споменика у Шумарицама”.
Гости и домаћини обишли су Музеј геноцида и положили цвеће на Споменику стрељаним ђацима и Споменику родољубима у Багремару.
