Gadno je kad ode ona
Koja u razredu za
Najlepšu važi.
Isto je danas, juče
I sutra.
Moja tuga je teža od slona
Barem pet puta.
Nekakva kiša
Oko mi vlaži.
Nešto me kljuje
Iznutra
I deo po deo
Ovog ludog srca guta.
Lažem i sebe i druge
Da mi je svejedno.
Glumim kamen
Misleći na koještarije
Da je smetnem iz glave.
Koliko li samo tuge
Može u jedno srce stati?
Ludim očigledno
I vidim kose pramen,
I oči beskrajno pitome
I plave.
A onda odlutam
U jesen sred vrelog leta
I bivam kesten što je
Pukao na pola
Tražeći ruku da se
S rukom spojim.
Ko mali oblak
Od crne boje plutam
I bežim na kraj sveta
Pun ljubavi i bola
Znajući da volim
I da postojim.
