Волфганг Рорбах: Научити лекције из прошлости

Пројекат  „Историја осигурања Аустрије” заживео је пре тридесет година, 1988. године седамдесет година од завршетка „Великог рата” . Прва промоција Зборника XIV и XV издања била је 11. децембра 2019. године у просторијама Привредне коморе Аустрије у Бечу уз присуство око стотинак присутних колико је било и у Крагујевцу.

Искорак у извеснију будућност цивилизације аутор  осветљава моћнијим приступом заштите појединца, малих и велики компанија у здравственом и пословном осигурању, али и еколошком очувању планете учењем на туђим грешкама и пословним трајањем европских компанија у свим подручјима привреде и услуга. Европски културни капитал документован је из свих углова на 1 500 страница енциклопедије осигурања на тему „Европске културне баштине”.

„Петер Ханке и Волфганг Рорбах бране, чувају и боре се за Србију, за њено трајање, за доказивање истине и пре свега за трајање нашег имена”, раздрагано, али и усхићено  представио је аутора крагујевачкој публици академик Жељко Зиројевић.

-Ја сам пола Србин пола Аустријанац, тако да ја нисам само гост, него сам се вратио у домовину! Једном сам ногом у Европској унији, а другом у Србији, која је кандидат за Европску унију. За мене не постоји они тамо у Европи, него за мене је Србија један важни део нашег континента. Када сам пронашао пуковника академика „СКАНУ” Жељка Зиројевића, подпредседника „СУБНОР-а” Србије подсетио ме је на мог покојног тетка, мајора Аустроугарске монархије који никада није критикаовао. На питање „Да ли ти се свиђа неки човек или не” одговарао је „Ком си ком са”. Данас сам то опет чуо. Истраживао сам шта то спаја Аустријанца са Србином и нашао сам много више заједничких особина него особина које нас раздвају. Пре свега 1526. године императори Хабзбуршке династије наследили су: Војводину, Мађарску, Чешку. Све оне регије које су припадиле Светој круни Светог Стефана. Прво што су видели да је Војводина блато, људи су умирали од маларије и инфекције. Шта је спасило тај пасиван крај? Решење и спас из кала нашли су калуђери. Изградња Фрушкогорских манастира није била само због молитве!  „Моли се, ради и чита” био је животни мото калуђера, који је те делове увео у Европски имагинарни културни храм.

Европска култура почивала је на четири стуба. Пре тога морам поменути Хамурабијев  закон осигурања из 1754. године пре нове ере древне Месепотамије, који се бавио осигурањем. Ту идеју осигурања преузели су Јеврији, па после њих и Хришћани.

Римско право и Грчка филозофија је „Први стуб”. Пропоашћу Римске империје некадашњим царством господарили су мењавши се Германи и Вандали, који су претили да читава Европа постане једна велика рушевина. Европски народ је пуно пропатио као и српски, али никад није пропао.

„Други стуб” је хришћанство.  Римски имерантор Константин је преузео хришћанску веру. Зашто је преузео једну тајну секту и оставио Јупитера, Купидона, Марса и остале римске богове? Зашто? Зашто је Клодвик који је предводио Франачку империју, која је била већа од сада Европске уније преузео хришћанску веру?  Зато што је хришћанство имало маркетинг! Имали су лого, „крст”. Иструменат за смртну казну, не римских грађана, већ за разбојнике и криминалце.  То је објашњено тако што је „бог” направио уговор осигурања са човечанством! Бог је дао свог сина и рекао „ево ово је нов уговор”. Ја жртвојем свог сина, да бих вас од зла ослободио. У Европи први осигуравачи били су калуђери! У манастире су примали гладне и болесне. Хранили их и лечили их травама. То је културно наслеђе! Једини писмени језик био је језик који су имали калуђери. Црквенославенски на Истоку и Југу, а латински језик на Западу. Императори не би могли комуницирати са војницима да нису прешли на хришћанство. Војници су преузели знање споруазумевање и оснивали своје заједнице.

„Трећи круг”  је настао тумачењем религије Г. В. Ф. фон Лајбниц, највећег немачког филозофа лужичкосрпског порекла. Он је дао предност разуму над чудима и чулима  речима: „Ми се морамо борити против зла.  Библија заповеда да се боримо, зло може сваког напасти, ватра , куга, вода. Осугурање је могућност да се ми боримо против зла”! То је прихватила Црква и они постају осигуравачи.”

Социјална држава је „Четврти стуб“.

Све то сам спојио у Зборнику од првог до десетог тома. Већина чланака била је на немачком језику и понекад на енглеском језику. Пропашћу универзитетске штампарије пре двадесет година тражио сам штампарију наследника. Моја мајка ми рекла „ Сине, направи нешто за твоју другу домовину”. Било јако тешко наћи квалитетну штампарију, све док се нисам упознао са Гораном Докићем чији вањски и унутрашњи квалитет испуњава високе стандарде. Ову црвену књигу зову „Орган Рорбаха”, зато што је то једна порука, али  то је један оркестар. Узео сам најбоље и најјаче савременике као коаутуе из теорије и праксе.  Штампао сам 50 010 примерака, а овај 50 000. примерак

покалњам моме млаћем брату, академику Драгану Батавељићу који ми је помогао пишући, преводећи, али и у организацији издавања, са жељом да и даље ради на следећих 50 томова. Ако млади мисле да им историја није потребна, мора да знају да наше читаво искуство и знање може омогућити да се направе добре прогнозе, а не неке шпекулације без знања. „Ако се човек не бави историјом, онда се историја бави тим човеком”. Не сме се заборавити холокауст и патња. Хандке и ја смо деведесетих бранили Србију, а то је тада било јако опасно“ , представио је свој дело и животна уверења професор Волфганг Рорбах.

– Када говоримо о културном наслеђу индустрије осигурања на српским универзитетима, онда су ту значајна два института на самом врху рангирања: један је јединствени сат стар 105 година, који се налази у центру Беча, док је други, такође јединствен, а то је ИСТОРИЈА ОСИГУРАЊА АУСТРИЈЕ  (VERSICHERUNGSGESCHICHTE ÖSTERREICHS), која је до сада објављена у 15 томова. Ниједна друга држава на свету нема такав књижевни драгуљ.

Зборник у тврдим корицама са црвеним платном, популарно је познат под називом „ЦРВЕНИ РОРБАХОВ ОРГАН“ или, кратко, „РОРБАХ“, по седамдесет двогодишњем уреднику и главном аутору, професору Волфгангу Рорбаху.

Највећа светска документација о историји осигурања креирана је са тимом или мега-оркестром од укупно 400 одабраних домаћих и страних стручњака од 1988. године. То је много више од колекције годишњица, комеморација и биографија компанија.

То је збирка најбољег теоријског знања и практичног искуства. То је, може се рећи, водич за оне које су данас одговорни у индустрији осигурања за једно разумно планирање будућности без понављања грешака из прошлости.

Прикладно је упоређивање његове „ИСТОРИЈЕ ОСИГУРАЊА АУСТРИЈЕ“, коју професор Рорбах често прави, са шаховским уџбеником који садржи потезе најпознатијих и најуспешнијих шаховских партија. Из овог поређења можемо видети колико се може научити из историје, чак и ако се ниједна шаховска партија или случај осигурања не понови у целости.

Са овом филозофском мудрошћу, Рорбах је покренуо реструктурирање у неколико универзитетских наставних програма.

Он је окончао јерес оних економских „стручњака“, који мисле да се будућност може смислено испланирати, без освртања на знање прикупљено у (сопственој) историји. Земља попут Србије, са релативно скромним ресурсима, може бити оштећена далеко више него земља високог просперитета, кроз будуће планирање засновано на авантуристичким спекулацијама, уместо на историјском искуству.

Ми смо захвални професору Рорбаху на његовој храбрости што, да тако кажем, никада није напустио пут научних метода, чак и ако га је неко желео подстаћи да тако нешто учини.

Делови аустријске историје осигурања годинама се користе у универзитетској настави у Србији и Босни и Херцеговини. Сам зборник се, такође, наставља сталним даљим истраживањима.

Професор Рорбах је, истовремено, написао је преко 70 стручних радова и научних коментара од 2006. године у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Косову и Метохији. Он је био и председавајући или члан докторских комисија и заступљен у научним саветодавним одборима приватних и државних универзитета. Добио је почасни докторат на Европском универзитету у Брчком (Босна и Херцеговина), постао је члан Српске краљевске академије научника и уметника (СКАНУ) у Београду и члан Међународне истраживачке академије наука и уметности (МИАНУ). Данас и овде, желимо још једном да захвалимо и укажемо част професору Рорбаху за његово светски познато дело „ИСТОРИЈА ОСИГУРАЊА АУСТРИЈЕ“.

Ректор Европског универзитета у Брчком, проф. др Недељко Станковић, који је сада и професор на индијском „MANIPUR INTERNATIONAL UNIVERSITY“, уручио је професору Рорбаху 11. децембра 2019. године, сертификат са овог Универзитета са оригиналним текстом „Certificate of Recognition for contributing to the development of international cooperation“.

Тако је ИСТОРИЈА ОСИГУРАЊА АУСТРИЈЕ  „освојила“ и Индију.

Али постоји још једна почаст за професора Рорбаха. Наиме, проф. др Владица Ристић, председник Међународне истраживачке академије наука и уметности (МИАНУ) из Србије, који нажалост није могао лично да дође, мене је овластио да предам златну плакету МИАНУ њеном најновијем члану, професору Рорбаху.

„Укратко, ово високо признање је оправдано на следећи начин:

Академику, Univ. Prof. Dr. phil. Dr. habil rer. oec Dr.h.c. Wolfgang Rohrbach додељује се Златна плакета за научну компилацију „ИСТОРИЈА ОСИГУРАЊА АУСТРИЈЕ“ (VERSICHERUNGSGESCHICHTE ÖSTERREICHS) коју објављује од 1988. године, детаљније о каријери и атмосфери рада на овом капиталном издању“, рекао је академик проф. др Драган БатавељићШто није осигурано није твоје, то је нечије туђе! Што је осигурано, моје је. Пре четири хиљаде године људи су почели са осигурањем каравана који крстаре пустињом. У Србији свест о осигурању  је на почетку. Имовину покривају само 5 % до 10 % за разлику од развијених делова Европе који покривају 70 % имовине .

Професор Рорбах, велико име у пракси и теорији осиграња, утемељивач историје у Аустрији, стекао је неколико надимака „Моцарт осигурања”, а његове књиге „инситутционим органом Рорбаха”. Организовао је у Народној банци изложбу „170 година осигурања Србије” 2009. године.