Историчар, економиста, стручњак за осигурање проф. др др Волфганг Рорбах (Wolfgang Rohrbach) са универзитета у Бечу, члан Европске академије науке и уметности у Салцбургу одржао је предавање (9. априла) на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу на тему „Историја 
осигурања и социјалне заштите”. Предавање је омогућио професор Драган Батавељић са Катедре за јавно право уз помоћ Студенатског парламента и коалиције „Удружење и Уније”.
Присуствовали су академик проф. др Недељко Станковић ректор „Европског универзитета” у Брчком, професор ректор Мирко Кулић ректор Универзитета Привредне академије у Новом Саду, професор Дејан Пајовић директор Основне школе „Први српски устанак” из Орашца и више стотина студената.
Први докторат „Славистика и историја” проф. др Волфганг Рорбах одбранио је у Бечу, хабилитован је као доктор наука на Западно-мађарском универзитету, трећи почасни докторат добио је од Европског универзитета у Брчком, написао је преко сто књига, од којих је најпознатија „Енциклопедија осигурања Аустрије”, за коју је добио почасни орден за науку и уметност Републике Аустрије. Отац му је Аустријанац, мајка српкиња из Старог Села код Велике Плане. Може се похвалити да слави два Божића. две славе, да говори четири језика, да је потпредседник друштва аустријско-српског пријатељства, да је чалан Европске академије наука и уметности у Салцбургу у друштву још тридесет нобеловаца, а пре две године изабран је и за редовног члана Српске краљевске академије наука и уметности…
Професор др Волфганг Рорбах је одржао изузетно интересантно предавање указујући на чињенице из светске и српске историје културе и осигурања откривајући тајне „да ли из историје можемо да научимо и колико можемо да научимо”. Само за ПОКАЗИВАЧ одговорио је на питања која су произашла из његовог излагања студентима Крагујевца:
ВАША ДОСТИГНУЋА СУ ИЗУЗЕТНА!
-Нисам Ајнштајн! Али, бавио сам се науком! Одрастао сам у Бечу, где после Другог светског рата међу првима стасавао у атмосфери где је било забрањено причати другим језицима сем немачког. Ја сам у себи носио увек нешто револуционарно. Можда и прксно. Одлучио сам да студирам славистику, али и да се бавим историјом. Као младић бавио сам се спортом и био сам крило и центар Аустијске кошаркашке репрезентације, иако сам дете једне странкиње.
ДА ЛИ ИЗ ИСТОРИЈЕ МОЖЕМО ДА НАУЧИМО И КОЛИКО МОЖЕМО ДА НАУЧИМО?
-Запазио сам да када друштво упадне у кризу, људи у тим ситуацијама почињу да се баве историјом. Питају се „како је могуће”, „како је пре било”, …. Да ли човек може да научи из историје прво је питање. Друго је да ли хоће нешто да научи.
Конфучије је рекао: „Испричај ми прошлост, рећи ћу ти будућност!” Христос је рекао: „Постоје људи који имају очи, али не виде, имају уши, али не чују!”
Питање је колико пута употребљавамо историју, а да то не знамо (историја кувања на пример). Историју пишу победници. Али, љубав је највећа снага човечанства што постоји! Љубав свеобохватно што постоји односи се на децу, народ, секс, на свет. Ако су људи отворени, ако један другог уважавају, почињу да се воле. Тог тренутка је реч „љубав” божја реч. Библија почиње „на почетку беше реч, а реч је била од бога”. То није празна фраза! 
То је смисао! То је пут пун енергије, који ствара стање да човек реши све задатке које је поставио испред себе. Налазе снагу да савладају болест, постигну спортски резултат, да реше научне проблеме, достигну завидне занатске и уметничке вештине.
ЗАШТО ЕВРОПА УВЕК НАЂЕ РАЗЛОГ ЗА КОРАК НАЗАД?
-Популизам у Европи је данас једна велика опасност. Зато што политичари у свим сферама живота сматрају да могу свој народ мотивисати „шовинизмом”. Тврде да је „њихова заједница јача када је сама”, да се не треба дружити са комшијама”, ми смо бољи, паметнији, јачи… То је тај однос који имају према другима. У ЕУ као колективу не функционише све идеално. Али, поставимо питање: „Зашто све избеглице долазе у Европу?” Да, одговор је у Европи! У Европи су највеђе могућности да добију социјалну помоћ, да могу радити и живети, да се не боје да могу бити убијени и масакрирани! Унатар ње функционише стара култура која се преноси са генерације на генерацију, која је срж Европе! Европа је храм хуманизма, који потиче из хришћанства, високог посвећења и социјалне државе. Те особине морамо чувати, те ћемо онда заједно бити јачи!
Ако популизам каже да то све не важи данас, него да свако мора имати своју посебну пару, цркву, онда то одмаже и не води напредовању. Пример је ових дана актуално одвајање или стварање Украјинске цркве. Она више није у зајединци. Да не заборавимо: „Пред богом смо сви исти!”
ОСИГУРАЊЕ У СРБИЈИ?
-Да одвојим времнски период до и од 2003. године. У првом периоду можемо слободно рећи да човек у Србији није имао поверење у улогу осигурања, јер није знао да ли може добити адвекатну одштету и да ли ће осигурање уопште нешто да му плати. Како би се сачувала позитивна енергија и здрав дух пословних људи од 2003. године извршена је промена законодавства у Србији. Тако данас у овом региону имамо довољно људи који имају поверења. Они су видели да осигуравачи имају резервни капитал и да могу да плате не само лепу кућу и лепа кола испред ње. Аустријанци и Немци када бирају осигуравајућу кућу, бирају кућу са јаким капиталом. Чим је јаче осигурање пре ће им бити иплаћена одшета у случају губитка. Тим примером је Народна банка Србије узела под контролу осигурање у Србији.
ИСТОРИЈСКИ ПОМАК, ВЕЛИКИ МИР У ЕВРОПИ.
-Становници Европе доживели су велике муке током Првог и Другог светског рата, посебно се то види у односима Немачке и Француске. Историја је забележила сукобе сваких 30 – 40 година између ова два суседа. После Другог светског рата направили су договор. Направили су заједничку металургију из које је израсло Европско друштво. Њима су се придружили и други европски народи, зато што су видели да ако хоће једна држава да контактира са Русијом или Америком не може ништа сама да постигне. Сама Европа има највећи просек интелектуалаца у свету. Елитни универзитети у Америци запослили су људе из Европе, који држе предавања. Ми морамо знати, ако спојимо те своје снаге у Европи, да смо онда један јак партнер. ВИШЕ РАТОВИ НЕЋЕ РЕШАВАТИ ПРОБЛЕМЕ, ВЕЋ ПАМЕТ ДОНОСИТИ ПЛАНОВЕ ЗА БУДУЋНОСТ. На пример, ако као превентиву научимо становнике Африке да црпе воду са великих добина и створе залихе хране из своје баште, онда неће прескакати у Европу. То мора омогућити мозак, а не оружје. Популисти кажу да се мора користити оружје, да би нека клика добила паре.
НИСАМ ВАС ПИТАО, А ТРЕБАМО ЗНАТИ У СРБИЈИ?
-Ја Србију видим као чланицу ЕУ најкасније 2025. године! Србија има више интелектуалне и економске структуре него њени суседи Бугарска и Румунија који су већ чланице ЕУ. Тврдим, јер само у Београду има више од 450 фирми из Аустрије које су добровљно дошли у српску престоницу јер су схватиле да „тржиште у Србији функционише”. Чућемо једнога дана да се у Европи једу паприке из Србије, а не само само из Холандије. То неће бити поклон ЕУ, већ производ чланице Европске фамилије.
Четрнаести том„Европског културног наслеђа у огледалу осигурања” аутора проф. др Волфганг Рорбаха изаћи ће из штампе децембра ове године.
