Vodviljubljenje kadra

Moderni problemi zahtevaju moderna rešenja. Glavno rešenje za nizak raspon pažnje, barem kad je širenje kulture u pitanju? Pakovanje dotične kulture u kompaktnije kutije. Recimo, kutije u obliku kadra stripa. Najviše 2-3 po tabli, da se lepo čita i digitalno.

Problem nastane onda kada ljudi izbegavaju da iziskuju kulturu. Da aktivno tragaju za nečim što će ih produhoviti, onako propisno, i dati im šansu da se nasmeju i zainteresuju za nove stvari, nekako paralelno. Priznajem, i sam vrlo malo tragam za novim izdancima kulture, uglavnom jer ne stižem propisno da overim ni stare.

Ali iako nisam u aktivnoj potrazi, nekako kultura nađe mene, ovaj put na Instagramu.

Počelo je sa pridruživanjem ekipi onlajn časopisa KUŠ!, druženje koje i dalje traje. I pored raznolikog sadržaja koji pokriva sve, od nauke do filma, od muzike do foto-eseja sa putovanja, KUŠ! uspeva da pronađe vremena i za stripove. Dva su mi konkretno zapala za oko. Prvi je Larpurlartizam sa njegovom Spy vs. Spy estetikom i jednostavnim crtežom, te njegov glavni akter Keskifo, delo originalne autorke Jovane Nikolić, sa inputima svestrane umetnice Marije Bramasole i ilustratora Marka Kolarovića. Drugi strip zapravo nije prisutan na samom KUŠ!-u kao platformi, već je o njemu na istoj pisano. U pitanju je čedo Danila Krlovića, „Kontrazen“. Isti „Kontrazen“ koji je recentno dobio i štampano izdanje.

Pre čitanja „Kontrazena“ nisam imao pojma ko je Danilo Krlović (naposletku, nemam nalog na Fejsbuku te ne pratim sve veb stripove koji tamo izađu; izuzetak je bio Toni Zec Ane Petrović). Posle čitanja „Kontrazena“ i dalje nemam pojma ko je Danilo Krlović, ali bi bilo zanimljivo da popijem koju kapljicu s istim. Deluje mi kao da ima dobru glavu na ramenima (iako je profesionalno treniran za DB – ne, ne onaj sa narandžastim kuglama i velikim zmajem, nego onaj manje interesantan, sa dugim kaputima i očitom korupcijom) i kao da jako, jako uživa u čitanju koliko i proučavanju.

U prikazu „Kontrazen“ onlajn radova na portalu KUŠ!-a, saznajemo da je Krlović krenuo da radi kratke stripove na FB-u pretežno da bi publici ponudio rad kratke forme koji je bio humorističan, ali se držao podalje od politike, religije i dnevnih crnohumornih tema na kakve smo već navikli. Oberučke je prihvatio izazov i, nešto kasnije, ti isti stripovi su sačinjavali jedno sabrano izdanje jezivo belih korica, sa zecom koji zvera pravo u čitaoca (nešto naši onlajn strip autori vole zečeve, izgleda).

U najvećem broju slučajeva, stripovi unutar „Kontrazen-a“ su kratke one-and-done priče, ali vidi se da Krlovića svrbe prsti – hoće da napravi serijal. Zato ima i likove koji se ponavljaju, poput urbanih zen monaha, ostrašćenog miša detektiva, razjarenih vukova i ortaka im zeca (rekoh vam.), Paju koji vazda duguje pare (bem ga usta neodgovorna), slona Tadiju i ortaka mu ribicu od zlata, itd. Kako je i sam rekao, forma stripa na FB-u ne dozvoljava više od par kadrova zbog preglednosti. Cenim da još nije probao Webtoon?

No, „Kontrazen“ nudi mnogo čega, od reinterpretacija dečjih pesmica do zanimljivih segmenata ljudske istorije, pretočenih u humor, pa do modernih urbanih boljki koje zadese svakog dobrostojećeg čoveka, čak i ako se istom desi ta nedefinisana situacija da bude Srbin. Kinetički, hitri crtež sa mnogo pokreta i animiranošću likova doprinosi ovom kontrolisanom haosu na idealan način. Krlović očito jako dobro barata ilustracijom (što mu je dovelo i slavu na spoljnom terenu, ali to vama ostavljam da istražite) i korišćenjem minimalnih sredstava, sa sve limitacijama platforme, pa i limitacijama sopstvenog slobodnog vremena, on uspeva da dnevno – da, dnevno! – izbaci table stripa za svoje pratioce. A ima ih, m-n-o-g-o.

E sad, dostupnost „Kontrazen“ albuma je limitirana na prodaju direkt od samog autora, putem njegovog IG profila. Prema tome, zapratite čoveka, pribavite primerak „Kontrazena“, ispoštujte marljivi trud i čik se ne nasmešite barem na jedan od njegovih kratkih uradaka.