Vodič za roditelje: Šta očekivati u različitim uzrastima i kako reagovati

Biti dete ili tinejdžer nije laka kategorija. Naprotiv, teško je. Postoje važni poslovi koje je potrebno uraditi u detinjstvu, i niko ih drugi ne može odraditi umesto deteta. Priroda ovih poslova zavisi i od stepena razvoja deteta, pa je poznavanje normalnog ponašanja u periodu odrastanja deteta važno kako bi svima ovaj put bio lakši.

Čak i kao odrasli, ponekad smo skloni besu, suzama i nekontrolisanom ponašanju. Mnoge stvari dramatizujemo, uprkos iskustvu, razvijenom mozgu i našoj mogućnosti da sagledamo stvari unapred. Zamislite onda kakve su mogućnosti dece da kontrolišu svoje ponašanje.

Razumevanje onoga s čime se naša deca bore i razvojni ciljevi na kojima rade učiniće nam lakšim i bavljenje njihovim „frustrirajućim“ ponašanjem. Stvari će ići lakše ako damo deci prostora i podržimo njihovu potrebu da rade ono što bi trebalo da rade. Naravno, ovo ne znači ukidanje barijera između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja. Ovo znači da na ponašanje treba odgovoriti sa više mudrosti i prikladnijim posledicama.

Ovde su navedeni važni stepeni razvoja dece i problemi koji idu s njima. Pronaći ćete da je neposlušno ponašanje sasvim normalno, i da je to znak da vaše dete raste i razvija se na pravi način i da samo gradi svoj put kroz detinjstvo ili adolescenciju, tačno onako kako bi trebalo.

Godine su navedene samo kao vodič. Ako želite da znate da li je vaše dete na pravom putu, pročitajte šta je karakteristično i za onu fazu razvoja koja je približna godinama vašeg deteta. Mnogo je važnije da dete prođe kroz sve te normalne faze, nego kojim tempom to radi jer ne napreduju sva deca na isti način ni istom brzinom.

Bebe (0 – 12 meseci)

• Sve stavljaju u usta – ruke, noge, hrana, igrače, cipele (dopunite listu)
• Ako plaču, nešto im nedostaje – hrana, san, zagrljaj. Još uvek ne koriste reči za komunikaciju, ali je plač neverovatno efikasan način da bebe nateraju odrasle da pomere i planinu, ako treba, zbog njih. Predivna stvar kod beba je da one nikada neće tražiti više od onoga što im treba.
• Plaše se nepoznatih ljudi, i mogu postati veoma uznemirene ako mama nije tu.
• Beba će se zagledati. Bebe vole lica i zagledaće se u lice ispred sebe, u knjizi ili ogledalu. U ovo doba, piljenje u tuđe lice je društveno prihvatljivo – i slatko.

Šta je bebi potrebno?

Beba ima važan posao ispred sebe – da nauči da li može verovati svetu i ljudima oko sebe. Što se bebe tiče, ona će raditi na tome da vam da priliku da joj pokažete koliko je bezbedna u vašem okruženju. Njen vokabular nije baš razvijen, ali će vam zato na nepogrešiv način dati do znanja ako nešto nije u redu. Budite usmereni na njene potrebe i pružićete joj osećaj da je svet sigurno mesto za nju. Nahranite je kada je gladna, utešite je kada je uplašena i mazite je kada joj je potrebna vaša blizina. Na taj način stvarate osnovu da beba može dalje istraživati svet oko sebe, graditi svoju nezavisnost, samopouzdanje i odnose sa ljudima oko sebe.

1-2 godine

• Postaju interaktivniji.
• Ne razumeju nameru. Oni vide, oni rade, ne razmišljajući zašto. Na primer, kada udare, ne čine to da bi naneli bol, kada uzmu igračku drugom detetu ne čine to da bi ga rastužili. Stvari su tu da se uzmu, ili stave u usta, zar ne?
• Prate svoju radoznalost i zato će nešto oboriti ili iščupati da bi videli šta će se desiti nakon toga.
• Mentalno još nisu spremni da dele.
• Mogu izgledati sebično, ali upamtite sve što im je interesantno ili smatraju da je njihovo će videti kao deo sebe, i naravno, niko im to ne može uzeti.
• Počinju da razumeju šta znači imati i razvijaju jak osećaj o sebi.
• Dve omiljene reči su im „moje“ i „ne“.
• Dve najomraženije reči koje ne vele da čuju su opet „moje“ i „ne“.
• Često se bude tokom noći.
• Na kraju ovog stepena razvoja mogu postati prkosni, kada počinju da eksperimentišu sa nezavisnošću. Javljaju se i nastupi besa kao posledica frustracije zbog nedostatka reči i mogućnosti da kažu sve što ih tišti.
• Nastupi besa mogu nastati i usled emocija (frustracije, tuga, bes, stid) za koje oni nemaju reči.
• Veće su šanse da će se igrati s drugom decom nego sa vama.

Šta im je potrebno u ovom uzrastu?

• Njihov raspon pažnje je još uvek uzak, pa koristite skretanje pažnje da biste ih odvratili od nečega što ne želite da rade.
• Kada im skrenete pažnju na nešto drugo, vrlo je verovatno da će zaboraviti ono što su do tada radili. Ponekad ćete voleti ovo kratko pamćenje, a ponekad ne.
• Budite pozitivni kada ih vidite da rade prave stvari.
• Ukažite im na stvari koje ne treba da rade.
• Ignorišite nebitne stvari. Toliko toga imaju da nauče, pa je dobro ne zatrpavati ih detaljima. Neka se prvo naviknu na važne stvari.
• Vaše dete će početi da razume šta tažite od njega, ali zbog sopstevnog zdravog razuma ne očekujte da će i uraditi ono što kažete. Nastavite da ga usmeravate, ali ne shvatajte lično ako se ono što tražite ne desi istog trenutka, ili se ne desi uopšte.
• Budite nežni i ljubazni prilikom korekcija. Oni rade najbolje što mogu s onim što imaju. Ako tražite previše, možete naići na anksioznost, prkos ili manje samouverenog trogodišnjaka.
• Pomozite im da nađu reči za ono što osećaju. „Baš me sekira to što moram da vratim igračke kada bih se još uvek igrao“.

3 godine

• Eksperimentisaće sa nezavisnošću.
• Poželeće da kontrolišu druge, a kada to ne ide, besni su.
• Postaju besni kada su razočarani.
• Postaju razapeti između toga da budu nezavisni („ja ću“, „sam ću“) i toga da budu tretirani kao mali ljudi („ti ćeš to, ja ću ovo“).
• Formiraju posebnu vezanost za reč „ne“ i često je praktikuju, čak i kada misle „da“.  Ovo je veoma važno znati u onim katastrofalnim situacijama u kojima vi iznesete sendviče u obliku pravougaonika, a ne trougla koji su jedino prihvatljivi. Ako se ovo nekada desi, trebaće vam puno energije da se nosite s tim, na isti način kao u situaciji u kojoj treba oprati zube pastom na kojoj nije nacrtana Elza, a morala je biti.
• Mogu mucati.
• Počeće da uspostavljaju kontrolu u svojoj okolini, želeći da planiraju aktivnosti, urade sami nešto i pokušavaju izazovne stvari.
• Nastaviće da vas zovu da se vratite i nakon što ih smestite u krevet.
• Mogu imati iznenadne fobije i strahove.
• Mogu postati zbunjeni realnim i poverovati u nerealne stvari, i tako steći jednog ili više imaginarnih prijatelja.
• I dalje ne razumeju da treba da dele i često ističu vlasništvo nad nečim („Moje!“).
• Pokazuju ljubomoru kada roditelji obrate pažnju na drugu decu.

Šta im je potrebno u ovom uzrastu?

• Zapišite sebi ovo na parčetu papira – „Neće biti ovako doveka“. Onda zalepite to na ogledalo koje koristite svakoga dana.
• Pokažite im da su uradili nešto dobro. Oni žele da znaju da ste zadovoljni njima i da rade prave stvari.
• Budite blagi kada pogreše. Vaše dete želi da uradi prave stvari, ali mora proći određeni put do toga. Ne budite strogi prema greškama – oni i dalje uče i za to je potrebno vreme. Gledajte na greške kao na priliku da ih naučite nečemu korisnom.
• Nemojte uvoditi previše pravila i budite konzistenti u onima koje ste uveli. Mnogo pravila s mnogo ishoda ih zbunjuje i samo dobijate dodatni teret. Ako ih naučite da s nekima od njih mogu da se provuku, oni će ih koristiti.
• Koristite „ne“ nežno i umereno. Njima je potrebna podrška u eksperimentisanju sa stvarima oko sebe. Usmeravajte ih, ali ne gušite njihovu inicijativu.
• Dajte im slobodu i prostor za igru, i ohrabrite ih u eksperimentima sa pravim ili imaginarnim igrama. Podržite njihov napor da iniciraju igru, tako da sami mogu da osete svoj kapacitet u tome da utiču na okruženje
• Ohrabrite ih u donošenju odluka, ali im dajte ograničen izbor. „Hoćeš li prvo da se okupaš ili prvo da odabereš pižamu?“ Kada malo porastu to može biti „Hoćeš li da mi spremiš kafu ili čaj?“
• Ne osećajte krivicu za vreme koje potrošite na sebe za „dopunjavanje baterija“. Bitke će biti lakše kada ste svežiji.
• Uvedite rituale pred spavanje. Vreme spavanja je iscrpljujuće za svakoga. Uvedite ritual i neka on bude lep i za vas i za vaše dete – priča, zagrljaj, poljubac, lepe reči, pesmice.

4 godine

• Počinju da budu kritični prema svom okruženju. Ljudi i stvari su dobri ili loši, fini ili ne, u pravu ili u krivu.
• Počinju da shvataju snagu reči i da ih koriste kako bi kontrolisali druge. Jezik komandovanja im je još uvek oskudan, pa će reči često dopunjavati gestovima kao što su udaranje, guranje, otimanje, ili neverbalo, tonovima, izrazima lica ili drugim postpucima.
• Postaju takmičarski nastrojeni.
• I dalje im je maglovita granica između stvarnosti i mašte.
• I dalje eksperimentišu sa nezavisnošću, pa mogu biti prkosni i tvrdoglavi.
• Sve će raditi kako bi izbegavali odlazak na spavanje.
• Mogu imati noćne more.
• Mogu imati strah od mraka ili razviti strah od toga da budu odvojeni od roditelja.
• Počinju da uživaju u igri s drugom decom, više nego u samostalnoj igri.
• Testiraće vašu granicu strpljenja, ali će se i dalje truditi da zadovolje očekivanja.

Šta im je potrebno u ovom uzrastu?

• Kada uspostavite pravila, objasnite im zašto je važno da ih poštuju. To ne znači da će ih oni shvatiti i prihvatiti, ali su radoznali i svakodnevno razvijaju svoje mišljenje o tome kako funkcioniše svet oko njih.
• Neka vaši zahtevi budu jednostavni.
• Očajnički će želeti da vas učine zadovoljnim. Zato im uvek dajte do znanja kada se lepo ponašaju i urade nešto pohvalno.
• Nemojte se raspravljati s nekim ko ima 4 godine. Danas će vam reći jedno, sutra drugo, a ako nemaju neki argument jednostavno će vas pitati „zašto?“
• Kada njihovo ponašanje nije na „očekivanom nivou“, postavite pitanje šta se desilo pa da to nije tako, a ne zašto su uradili to što su uradili. Pitanje „zašto si to uradio?“ će samo proizvesti laž, jer je kod četvorogodišnjaka tanka linija između stvarnosti i mašte.
• Kada urade nešto pogrešno primenite umerene mere kažnjavanja, ali obavezno uz objašnjenje zašto je takvo ponašanje pogrešno i podršku u vidu rečenice „sigurno ćeš sutra to uraditi kako treba“. Potrebno im je da znaju da verujete u njih.
• Budite konzistentni. Ako vi mislite da nije uvek važno da se pravila poštuju, vaše dete će logično zaključiti to isto, brže nego što mislite.
• Ohrabrite njihovo osamostaljivanje, ali zapamtite da su još uvek mali. Dopustite im da budu mali ljudi kada su ljuti ili umorni.
• Pružite im mnogo ljubavi. Poljupci i zagrljaji će uticati na njihovo samopouzdanje.

5 godina

• Razumeju zašto su pravila važna, ali će ih zaobilaziti u igri. Za njih su pravila još uvek „fleksibilna“.
• Kada ne pobeđuju u igri, umeju da optuže druge za varanje.
• Počinju da pokazju empatiju i razumevanje za to da postoje i drugačija mišljenja od njihovog.
• Dele stvari ali još uvek imaju poteškoće s tim, naročito ako se radi o nekim posebnim stvarima.
• Plaše se neuspeha, kritika i nadrealnih stvari kao što su duhovi i monstrumi.
• Raspon pažnje im se širi, što utiče i na tip razgovora koji se može voditi s njima.
• Mogu se postaviti kao stručnjaci u svemu.
• Uživaju u šali i počinju da razvijaju humor.
• Počinju da donose sopstvene odluke, naročito o tome šta obući ili šta pojesti.
• Mogu postati ćudljivi, osetljiviji i umorniji po povratku iz vrtića. I dalje imaju problem sa koncentracijom tokom dužeg perioda.

Šta im je potrebno u ovom uzrastu?

• Ohrabrite sve što će vaše dete gurati napred, naročito kada je u grupi. Ovo će mu pomoći da razvije važne veštine, kao što su timski rad, dogovaranje i pravljenje kompromisa, kao i da nauči da gubi i dobija.
• Svakodnevno odvojite vreme za igru s vašim detetom. Ovim ćete mu dati priliku da vas uvede u njegov svet, gde je uvek lepo biti. Iz te perspektive ćete i lakše razumeti šta se odvija u njihovim slatkim, procvetalim mislima.
• Počnite da širite emocionalnu pismenost svog deteta imenovanjem i opisivanjem različitih osećanja.
• Povežite nagrade s odgovornostima. „Šta misliš o tome da mi pomogneš oko čišćenja stola, pa da posle pojedemo po kolač?“
• Nastavite s jednostavnim pravilima i nemojte ih postavljati previše.

 6 godina

• Vrlo je verovatno da će znati više od vas. Samo pitajte.
• Mogu se ponovo javljati izlivi besa.
• Mogu početi da testiraju vaše limite, ali će i dalje želeti da vam udovolje.
• Počeće da traže nagrade za uspeh u školi i dobre stvari koje urade.
• Pokušavaće da savladaju nove veštine kako bi se osećali kompetentnim.
• Mogu se plašiti odvajanja od vas.

Šta im je potrebno u ovom uzrastu?

• Ohrabrujte njihove napore i odajte im priznanje za njihov trud.
• Podstaknite napore koji će im pomoći da razviju svoj način razmišljanja i ojačaju samopouzdanje.
• Vodite računa da dobiju vašu podršku ukoliko imaju poteškoća u školi.
• Izbegavajte previše nagrađivanja ili besmislena nagrađivanja, i dajte im doznanja da su posebni, ali da su i drugi posebni na svoj način.

7 godina

• Mogu se često žaliti na vas i vaša pravila, ali i na drugare iz škole.
• Imaće osećaj da ih drugi ne razumeju.
• Mogu dramiti oko škole, drugara i života generalno.
• Pokušaće da nađu reči kojima bi opisali svoja osećanja, ali mogu biti frustrirani i ljuti kada su razočarani.
• Postaće im jasnije šta drugi ljudi misle.

Šta im je potrebno u ovom uzrastu?

• Slušajte i potvrdite ono što osećaju, ali znajte da vi ne treba da rešavate njihove probleme.
• Razgovarajte s njima o problemima koji ih tište. Ohrabrite ih da sami donose odluke o tome kako će probleme rešavati.
• Nemojte odmah prihvatati stvari dramatično, kako ih to oni predstavljaju.
• Usmeravajte ih na pozitivne ishode.

8 godina

• Želeće da razmišljate na isti način kao i oni, pa će imati malo tolerancije za različito mišljenje.
• Biće veoma osetljivi na to šta vi mislite o njima.
• Sukobljavaće se obično sa majkom.
• Stvari će biti crne ili bele, prave ili krive, dobre ili loše i ništa između.
• Tendencija samovolje u ponašanju može izazvati malo problema u druženju. Opustite se – nije vaše dete jedino koje ima taj problem. U ovom trenutku oni uče o prijateljstvu i kako se slagati s drugima.

Šta im je potrebno u ovom uzrastu?

• Kada hvalite dobro ponašanje, budite veoma obazrivi šta su uradili.
• Izbegavajte raspravu kad god možete. Njihovo crno-belo gledanje na stvari podrazumeva jednostavno da je neku u pravu a neko u krivu. Umesto rasprave, tražite da vam objasne svoj način viđenja i ohrabrite ih da na stvari gledaju i iz drugog ugla.
• Provodite što više vremena zajedno kako biste učvrstili vašu vezu i pripremili se za predstojeći period adolescencije.

9 godina

• Drugari postaju bitniji od roditelja i to će biti tako i u periodu adolescencije.
• Mišljenje drugara postaje sve važnije i važnije.
• Suziće krug prijatelja.
• Počinju da prepričavaju šale i dele prve tajne s drugarima.
• Idu protiv prvila i mogu pokazati nepoštovanje prema vama.
• Biće u stanju da vole, ali će razviti i kapacitet da budu sebični i uvredljivi.

Šta raditi?

• Dajte im priliku za osamostaljivanje i donošenje sopstvenih odluka.
• Izbegavajte naredbe i „šefovanje“.
• Ohrabrite ih da počnu da razmišljaju na drugi način. „Šta ako ona misli tako-i-tako o tome?“. „Šta misliš kako se on osećao kada se to desilo?“

10 i 11 godina

• Bes koji se javljao u detinjstvu polako jenjava. Uživajte, ali znajte da se adolescent u vaše detetu sprema za nova iznenađenja.
• Mogu i dalje negodovati protiv pravila i obaveza.
• Tražiće opravdanja i izgovore za loše ponašanje. Veoma će se truditi da pronađu rupu u pravilima koja ste postavili.
• Vaša obećanja im postaju važna i sve će pamtiti – osim kada dođe red na ispunjenje njihovih obećanja.

Šta raditi?

• Ne obećavajte ono što ne možete da ipunite. Ako vas jednom uhvate u neispunjenom obećanju, nećete se izvući tako lako.
• Izbegavajte raspravu kad god možete. Imaće argument za sve. Saslušaje ih šta imaju da kažu, donesite odluku i povucite se.
• Dopustite da vam kontriraju ali na siguran način – dozvolite različito mišljenje i odluke koje mogu sami da donesu.
• Budite svesni gde su granice i budite spremni da primenite konsekvence za loše odluke. Konsekvence treba budu posledica njuhovog ponašanja a ne njih samih.

Adoloscencija

• Drugari su važniji od porodice. Zapravo vi ste još uvek važni u njihovom životu, ali oni sada imaju jedan važan zadatak – da saznaju ko su kada uđu u svet odraslih.
• Šta vršnjaci misle o njima postaje glavni uzrok stresa. Za devojčice ovo dostiže vrhunac u trinaestoj a za dečake u petnaestoj. Trudiće se da se maksimalno uklope u društvo, i zbog  toga mogu ulaziti u opasne situacije i donositi rizične odluke. Dišite, i to će proći.
• Postaju prkosni i sve više će vam protivurečiti. Ovo savršeno ide uz njihovu adolescentsku avanturu i eksperimentisanje sa nezavisnošću.
• Mogu se emocionalno distancirati od vas. Ne brinite, vratiće se vama čim prođu tinejdžersko doba.
• Neće želeti da se pojavljuju s vama u društvu.
• Eksperimentišu sa svojim imidžom, identitetom i stavom ka drugima.
• Mogu postati seksualno aktivni.
• Mogu biti impulsivni.
• Postaju kreativniji i počinju da gledaju na svet na drugačiji, interesantan način.
• Praviće se da im vaše mišljenje nije važno, ali zapravo jeste – više nego ikada.
• Često će pogrešno tumačiti vaše emocionalne izraze – videće bes, neprijateljstvo ili razočaranje i kada ništa od toga ne pokazujete.
• Menja im se ciklus spavanja. Biološki ritam će im pomeriti vreme spavanja za tri sata kasnije u odnosu na ono iz doba detinjstva. Pošto im treba 9 do 10 sati sna, spavaće duže ujutru.
• Želeće da sami donose odluke o stvarima koji utiču na njih.

Šta raditi?

• Nemojte biti kritičar – potrebna im je vaša pažnja i ljubav više nego ikada.
• Imajte razumevanja za njihovo traganje za nezavisnošću. Dajte im prostora da rade na tome. Tokom vremena njihove i vaše vrednosti će se približiti.
• Imajte na umu da vas vaš tinejdžer ne odbija, već samo traži svoje mesto u svetu odraslih. Adolescencija je važan i zdrav period na putu odrastanja, čak i kada ne izgleda tako.
• Izbacite kontrolu i ubacite uticaj. Što više pokušavate da ih kontrolišete, to će se više opirati tome. Istina je da, kada se radi o periodu adolescencije, kontrola ne postoji. Oni odlučuju o tome koliko će vas uključiti u svoj život, koliko će vam pričati o njemu i koliki uticaj vi imate na sve to. Olakšajte im pristup vama kada za to imaju potrebu.
• Pružite im informacije, ne držite lekcije.
• Možda ćete saznati a možda i ne kada postanu seksualno aktivni, pa je stoga važno da imaju informacije kako da ostanu fizički i emocionalno zdravi.
• Ne ulazite u raspravu – zamolite ih da iznesu svoj slučaj i razgovarajte o prednostima i manama onoga što oni žele. Po prirodi, tinejdžer će pokušati da naglasi pozitivne i potceni negativne stvari. Motivišite ih da vam pričaju o negativnim stranama onoga što žele, jer ništa nije crno-belo.
• Trudite se da budete smireni – dišite i sačekajte da udar prođe. Potrebno 90 sekundi da se emocija stvori, dostigne maksimum i počne da opada, tako da joj nemojte davati dodatni kiseonik.
• Pomozite im da planiraju i vide stvari iza ugla, ali bez donošenja odluka u njihovo ime.
• Ohrabrite njihove socijalne veze i dajte im prostor da ojačaju svoje relacije s drugima. Važan deo razvoja je i to smanjivanje zavisnosti od „porodičnog plemena“. Da bi ovo ostvarili, potrebna im je jaka pripadnost „plemenu društva“. Podržite to uvek kada možete
• Pomozite im da se upuste u rizike, kao što su npr. sport, bilo takmičarski ili netakmičarski.
• Dajte im do znanja da ćete uvek sve uraditi da ih izvučete iz bilo kakve situacije i pružite im toplinu porodičnog doma, bez obzira na okolnosti.
• Ukinite sve barijere kada se radi o temama o kojima možete razgovarati.
• Kad god je moguće omogućite im da nadoknade neprospavan san.
• Slušajte više.

I na kraju…

Na putu od rođenja do odrastanja postoje važne stvari koje deca moraju da urade. Postoje stvari koje moraju da nauče, postoje greške koje moraju da naprave, granice koje moraju da pomere, da steknu nezavisnost. Taj period će biti lep, iscrpljujući, zbunjujući, ponekad zastrašujući i traumatičan – jedna velika avantura za sve. Budite pažljivi i nemojte im uskratiti mogućnost da uče i rastu preuzimajući njihove brige i obaveze. Oni će zapravo najviše i naučiti iz grešaka koje naprave i prepreka koje savladaju.

Čak i uz najveću moguću podršku deca će praviti greške. Međutim, te greške će biti posledica njihovog odrastanja, a ne vašeg roditeljstva.

Što se nas tiče, mi moramo biti tu, pružiti im ljubav i sigurnu ruku koja će ih usmeravati, ali i pokazati im gde su granice koje moraju da postoje. Uz ovo deca će lakše razumeti šta znači normalno ponašanje u njihovom uzrastu. Put odrastanja je put učenja, istraživanja i eksperimentisanja, za decu ili i za nas roditelje.

Tekst priredio: Aleksandar Cvjetić