Nezadovoljni otkupnom cenom višanja, veliki broj proizvođača sa juga Srbije odustao je od berbe, pojedini voćari posekli su svoje višnjike, a Rajko Krstić iz sela Čiflik kraj Bele Palanke pozvao je sve građane kojima su višnje potrebne za pripremu zimnice da dođu i da ih besplatno uberu.
Krstić je za Nova.rs rekao da ima zasad višanja od jednog hektara koji je ove godine rodio oko 10 tona, ali da mu se ne isplati da rod prodaje otkupljivačima po ceni od 30 dinara po kilogramu.
„Možda je u drugim mestima otkupna cena višanja 40 ili 60 dinara, ali meni nude samo 30 dinara. Po toj ceni neću da ih berem, jer bi imao samo trošak. Berači naplaćuju 25 dinara po kilogramu, a plus pet dinara po kilogramu su troškovi utovara, prevoza do kuće istovara, merenja, ponovnog utovara i prevoza. Samo 30 dinara po kilogramu košta berba, a gde su ostala ulaganja, đubrivo, zaštitna sredstva, obrada zemljišta…“, istakao je Krstić.
Dodao je da su do pre tri ili četiri godine otkupljivači slali kamione za prevoz višanja, ali sada proizvođači moraju sami da ih dovoze do otkupnih stanica.
„Ono što sam do sada uložio, uložio sam, ali neću da pravim dodatne troškove. Ja živim na selu, ali umem da izračunam da bi me berba 10 tona višanja koštala 300.000 dinara. Kada bi cena bila 40 dinara, dobio bi 100.000 dinara, koje ko zna kada bi naplatio. Otkupljivači kažu isplatiće za dva, tri ili pet dana, ali to ode u mesec dana, a nekada i u tri ili pet meseci“, objasnio je Krstić i dodao da se u Srbiji dobro živi samo od 19 do 20 sati uveče, u vreme „drugog dnevnika“.
On je kazao da je njegov poziv ljudima da dođu i uberu višnje koliko god im je potrebno za pripremu slatka, džema, soka, naišao na dobar odziv.
„Dolaze naši poznanici, rođaci, komšije. Već 16 godina imamo višnjik tako da nas ljudi poznaju kao proizvođače, znaju da imamo višnju vrhunskog kvaliteta. Zadovoljni smo što možemo da im pomognemo, a i zaslužili su. Oni su od nas kupovali višnju 15 godina, pa možemo i mi njima jedne godine da je poklonimo. Svakako je bolje to nego da je beremo za otkup. Nezadovoljni bi bili mi, nezadovoljni bi bili berači jer za 2.000 dinara dnevno moraju puno da rade na suncu, a ovako će barem neki ljudi biti zadovoljni“, rekao je Krstić.
Kako je kazao, dodatnu motivaciju da pozove građane da dođu i besplatno uberu višnje je najava našeg predsednika Aleksandra Vučića da nas očekuje duga i hladna zima i da ljudi dobro razmisle pre nego što se oduče da potroše novac na moru.
„To me je podstaklo da budem humanista, da pomognem ljudima da se pripreme za dugu i hladnu zimu, da obezbede džem, kompot. Prošle godine je otkupna cena višanja takođe bila niska i takođe sam odustao od berbe, ali sad mi je žao što ih nisam poklonio ljudima, nego su išli u markete i kupovali ih po 400 dinara po kilogramu“, istakao je Krstić.
Proizvođači višanja sa juga Srbije ogorčeni su što je i ove godine otkupna cena tog voća svega 30 ili 40dinara po kilogramu da ne mogu da pokriju ni svoja ulaganja, a kamoli da nešto zarade. Jednoglasni su u ocenama da ih je država prepustila “na milost i nemilost” otkupljivačima koji to obilato koriste.
Prema rečima poljoprivrednih stručnjaka osnovni problem voćara je to što u potpunosti zavise od otkupljivača, pošto su kapaciteti hladnjača na jugu Srbije premali da bi se tu kompletan rod višanja sačuvao i ponudio kupcima po realnoj tržišnoj ceni. Podsećaju da hladnjača “Voćar” u selu Aleksandrovu između Merošine i Niša ne radi više od dve decenije, a njen kapacitet je 10.000 tona.
Kazali su da bi osposobaljavanjem te hladnjače pod okriljem države ili uspešnom privatizacijom bitno bili promenjeni uslovi na tržištu, ali očigledno da to „velikim igračima“ koji debelo zarađuju na otkupu višanja ne odgovara, tako da „Voćar“ i dalje propada i zarasta u korov.
Izvor: nova.rs
