Vladimir PIŠTALO (Sarajevo, 1960) je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, a doktorirao na Univerzitetu Nju Hempšir u SAD na temi višestrukog identiteta srpskih iseljenika – srpskom, američkom i jugoslovenskom. Radi na Beker koledžu, u Vusteru, Masačusets, gde predaje svetsku i američku istoriju. Njegovo najpoznatijie delo je roman Tesla, portret među maskama koji je preveden na desetak svetskih jezika. Za isti roman je dobio NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine u 2008. godini i nagradu za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije, i takođe ušao u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju. Nedavno je objavio i najnoviji roman, Sunce ovog dana, koji je posvećen Ivi Andriću.
Gabrijel Garsija Markes je rekao da piše da bi ga ljudi više voleli. Ja sam napisao ovu knjigu da bi ljudi više voleli Andrića, da bi otkrili jednog duhovitijeg, drugačijeg Andrića, koji je bio jedan homo ludens, koji je voleo igru, sve ono što je bilo izvan zvanične fasade njegove ličnosti, a što je po mom mišljenju bila njegova suština. Jer on je svoju čežnju smatrao svojom suštinom. Vladimir Pištalo (o najnovijem romanu)
SUNCE OVOG DANA
(roman, Agora, 2017)
Smeštajući Andrićevo delo usred ličnog književnog mita, Pištalo je svoju priču o pojačanoj sadašnjici ispisao kao pismo Andriću. Istovremeno vraćajući dostojanstvo mišljenju o književnosti u formu teksta koji je pak književnost sama, on se obraća jednom razigranijem i emotivnijem Andriću u odnosu na onoga koji počiva u kritičarskim stereotipima. Pišući pismo tajnom elejcu, tajnom mediterancu i tajnom erotomanu, on to čini na način koji našu književnost čini odista velikom. Pred čitaocem je roman ideja, tako redak i tako retko uspešno sproveden u srpskoj književnosti.
Putopis iz sveta Andrićevog književnog dela kombinovan je sa izveštajem iz našeg sveta koji prati sunce ovog našeg dana. Nalazeći se usred „propagandne kiklopizacije današnjice“ autor podiže svoju tačku posmatranja i otvara nam analitičke i poetičke prozore, kako prema jednoj književnoj svesti i njenom istorijskom kontekstu, tako i prema projekciji te svesti u ovom vremenu.
Beskompromisno demonstrirajući etiku književne odanosti, ali istovremeno i etiku odanosti književnosti, pripovedanju sveta, Pištalo razgovara sa Andrićem na način blizak onome na koji je mladi Andrić vodio „Razgovor sa Gojom“. Epistolarni roman toka književne svesti pisan je kroz tuđu svest. Usred mreže britkih asocijacija zamaskiran je u manifestni govor eseja koji u sebi sadrži skrivenu i zbirku priča i zbirku pesama i putopis. Ovaj „razgovor sa Andrićem“ sasvim je očišćen od praznih komplimenata, a usredsređen na samu suštinu, na nekoliko do sada nedovoljno prepoznatih slojeva njegovog dela. Lociran između konkretnih vremena, Andrićevog i našeg, i bezvremena književnosti, ovaj današnji Pištalov razgovor sa Andrićem, uz korištenje duše kao lampe, pokazuje kako je moguće književno, jezikom slika i emocija, govoriti i o književnosti i o vremenu u kome se govori.
I zaista, nakon čitanja ove knjige, ispisane kao savršeno odsvirana kompozicija, ni čitanje Andrića neće biti sasvim isto. Čini mi se da je upravo ta preciznost muzičko-jezičke kompozicije jedan od ključeva uspešnosti ovog neobičnog romana. Nenad Šaponja
Ostali romani:
VENECIJA
(roman, Agora, 2011)
Venecija, sasvim na vrednosnom i smisaonom tragu ovih već kanonskih knjiga srpske književnosti, otvara nam i neke nove horizonte. Venecija je jedan od najneobičnijih romana naše književnosti upravo zbog svoje komunikacione platforme. Pisana u tananom procepu između bildugsromana i knjige metamorfoza, ona iznosi pred čitaoca jednu duboko ličnu priču intelektualnog odrastanja i poetskih metamorfoza. Roman pokazuje onu brodelovsku ljubav za Mediteran. Kroz knjigu o promeni, knjigu o obrtanju svih značenja u karnevalu, autor posmatra Veneciju na ozarenim licima ljudi iz celog sveta.
Pisana između načela da je “ceo svet zaključan, a ključevi se ne vide“ i da je “metafora alatka stvaranja koju je Bog zaboravio u svetu“, Venecija predstavlja drugi svet u ovom svetu, u remboovskoj “nenastanjivoj strani vazduha“. Ona je metafora duhovne potrage, naš Roman o Čarnojevicu za dvadeset i prvi vek, omaž Felinijevim svetim ludama, omaž Kazanovi, koji je trčao maraton kroz tela žena. Poput himere samog grada i roman Venecija je začudna sinkretistička mešavina, književni odgovor na postojanje ove “plutajuće bajke“.
Nagrada Kočićevo pero
TESLA, PORTRET MEĐU MASKAMA
(roman, Agora, 2008)
Svet se manje promenio od Platona do TeslInog rođenja nego od Teslinog rođenja do njegove smrti. Teško je ne biti fasciniran pričom o Istorijskom Iskoraku od homerskog guslara do letenja na plavom zraku energije – za samo jedan ljudski vek!
Ovaj roman kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu. Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj Istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe. Metro ispod grada i reklame na krovovima, njegova su dela. Čaplinov skitnica Šarlo je podsećao na njega kad je kopao rovove. Federsen, Fric Langov gospodar Metropolisa, je opet – bio on. Ludi naučnik sa njegovim kalemovima u filmu o Frankenštajnu je bio on. Besprekorno obučeni aristokrat sa zaliscima koga je Igrao Bela Lugoši je, po svojoj eleganciji i maniru, bio on. Zar nije on, pre Bretona, osluškivao geomagnetski puls Zemlje? Zar nije Orson Vels plašio ljude njegovim zrakama smrti?
Pred čitaocem je, dakle, najubedljivija biografija jedinog gromovnika među ljudima.
NIN-ova nagrada i nagrada Narodne biblioteke Srbije
MILENIJUM U BEOGRADU
(roman, Narodna knjiga – Alfa, 2000 /Agora, 2009)
Milenijum u Beogradu je mozički napisan roman gde se, kao što naslov naznačuje, gradi portret grada, isto koliko i jedne generacije u njemu. «Beli grad» je čudesan, prosanjan i proklet, a generacija koja liči na njega, uhvaćena je kroz grupu petoro prijatelja.
Ovo je roman, između ostalog, i o ljubavi. Pre svega onoj prema Beogradu, gradu gde je grupa mladih odrasla, mitskom Beogradu: «Sanjao je kako se ulicama šetaju anđeli, a na prozorima žene otresaju jastučnice pune konfeta». Zatim, tu je i međusobna ljubav članova te grupe: Borisova strast prema Zori, Milanova prema Irini… Međutim, kada dođe početak rata, 1991, te ljubavi ne mogu da prežive.
Milenijum u Beogradu nije roman pisan po pravilima, niti je hronika ratnih godina: to je freska o ljudskom ludilu, čija je glavna žrtva – Beograd. Crpeći sa dalekih slovenskih izvora, prežet nadrealizmom, autor koristi sve registre da svome delu udahne duh grandiozne epopeje … knjiga koja oduzima dah svojom lepotom i poetskim kvalitetima, čiji je glavni junak srpska prestonica.
Francuski prevod romana Milenijum u Beogradu bio je u najužem izboru za prestižnu godišnju nagradu Femina za najbolji prevedeni roman na francuski jezik.
Ostala dela:
KORTO MALTEZE (kratka proza, Nova škola 2008/ Agora 2009)
TESLA, MLADOST (roman, Narodna knjiga: Politika, 2006)
U ČUDU (roman, Narodna knjiga – Alfa, 2002)
ALEKSANDRIDA, bajkovita biografija Aleksandra Makedonskog (biografija, Stubovi kulture, 1999)
PRIČE IZ CELOG SVETA (priče, Stubovi kulture, 1997)
VITRAŽ U SEĆANJU (priče, Vreme knjige, 1994)
KRAJ VEKA (priče, Prosveta, 1990)
NOĆI (kratka proza, Svjetlost Sarajevo, 1986)
MANIFESTI (kratka proza, Prosveta, 1986)
SLIKOVNICA (kratka proza, Književna omlabina Srbije, 1981)
Izvor:
