Hranio si me pesmama svojim
Mirisom zrelog voća i hleba
Zatvaram oči za dugine boje
Samo mi plava boja mora treba.
Samoćom stihove svoje snujem
Kraj vode sakupljam mesečinu
Nevino, ljubav ti darujem
U sebi živim svoju tišinu.
Jesen otkriva brezama lice
Leptiru studen slepila krila
Kiša danima zasipa ulice
Plava se ptica negde sakrila.
U magnovenju silazim do reke
Možda ti šapat mogu čuti
Snovi mi teku snovitom rekom
Pa i kad pevaš, negde daleko
Srce te sluti.