spot_img

Vjera Garović: Da znam

Da znam da sviram

Svirala bih ti noćas tihu, nežnu pesmu

Osetio bi u toj muzici čežnju i ljubav setnu

U uhu tvom bi ostala dugo, dugo

Moja tugo.

 

Da znam da slikam, 

Naslikala bih ti more. Duboko, kao moje oko

Mamilo bi te sebi. A kako i nebi, kad

Bilo bi toplo, čisto i slano kao moje suze

Suzo moja.

 

Da znam da letim 

Doletela bih kao golubica, pred tvoje dvore 

Sletela u zoru na tvoje prozore 

Čekala da se probudiš kad svane

Da ti dam srce svoje 

Srce moje.

 

Ovako neuko ali iz duše 

Šaljem ti sve moje pesme. Tražim, prebiram reči

Izmislih reč dušonosica, koja će ti reći

Da dušu ti svoju dajem

Dušo moja.

 

(Iz knjige“AZBUČNIK DUŠE“)

Vjera Garović
Vjera Garović
Rođena je 1953. godine u Rožajama, a od 1961. živi u Zemunu. Završila je Veterinarski fakultet i postdiplomske studije. Radila je u PKB, a od 2012. je u penziji i piše poeziju. Objavila je dve knjige pesama, "Azbučnik duše" 2016. i "Dušoliki svetlopis" 2018. Pesme su joj objavljivane u više časopisa na srpskom jeziku(“Slovoslovlje”,“Centar akadamske reči KORSA”, ”Umetnički horizont”) i na ruskom u “Нервская формула- свежий взгляд”, i u antologiji “Моя сербская антология” Vladimira Babošina. Dobitnik je prve nagrade na manfestaciji “U susret svetskom danu poezije” u Beču 2016. godine. Pesme su prevođene na ruski jezik.