Zatvaram školjku hladnih dlanova
U kojima je biser njegove pesme
Na mojoj lirskoj livadi
Nije nikla otava i nema novih otkosa
Ali sam dobila na lotou sedmicu
Izvukla iz šešira i kaljavih čizama
Nagovorila da zameni olovku.
Sad slika batik tehnikom, po svili kože
Rojevi pčela dragovoljno tačkaju vosak
Budi nevinost raspevanim bojama
I gleda duše radoznalaca kako se utrkuju
Da priđu bliže i ponesu deo magije sa sobom
Lepeći stihove po svojim nežnim dušama.
Gledam iz stare ljuljaške sa dekupažom
Iscrtanim na naslonima za ruke
I kažem začuđenom prolazniku:
-Da, to je pesnik kome sam u očima
Pročitala prvi stih i čuvam taj biser.
Slava ponekad zna da oslepi.
Zaboravi se koliko smo
i mali i lepi u svojoj nevinosti.
I bogatiji za pesmu.
