Viteške pustolovine oca i sina ili…

Princ Valijant“ nesporno je remek-delo 9. umetnosti kao i svekolike kulture XX veka; pred njegovom impozantnošću definitivno blede sve sumnje u umetničku relevantnosti „priča u slikama“. Tvorac „Princa Valijanta“ Hal Foster (tačnije Harold Rudolf Foster, 1892-1982) duže od četiri decenije, od 1937. do 1979. godine, pisao je i crtao sagu o princu iz Tulekoji postaje jedan od najpouzdanijih vitezova Okruglog stola i kao poverljivi izaslanik i prekaljeni vojnik Kralja Artura obilazi bezmalo čitav znani svet tog doba – a reč je o petom veku naše ere. Valijant, sam i sa svojim družinama, prolazi kroz Evropu i stiže do Amerike i Afrike. Avanture viteza koji nosi „raspevani mač“, oženjenog princezom Aletom sa Maglovitih ostrva, ponosni je otac dve bliznakinje i tri sina i polako ali sigurno stari i sedi, traju i danas; strip je od Fostera preuzeo Džon Marfi (scenarija je pisao njegov sin), pa Gari Gani, crtež, i Mark Šulc, priča, sve do današnjeg tima (crtež Tomas Jejts, Mark Šulc priča) koji stvara nove pustolovine. „Princ Valijant“ i dalje izlazi u nedeljnim, kolor tablama i premijerno ga objavljuje preko 300 američkih dnevnih novina.

„Princ Valijant“ je od samog početaka bio izuzetna istorijsko-avanturistička priča: Foster je proučio epohu kojom se bavi, od velikih događaja i metoda ratovanja do svakodnevice, običaja odevanja, ishrane i stanovanja a potom to pretočio u uzbudljivu ritersko-porodičnu sagu „oslikanu“ izvanrednim klasičnim realističkim crtežom „neuznemiravanim“ balonima (jer se tekst upisuje ispod slike ili u njenim uglovima). Tako je primat slike očuvan a rečenice „teku“ u kontinuitetu baš kao prava priča. Mada je zanatska strip tehnika u međuvremenu napredovala (u pravcima dinamizovanja kako priče tako i njenog vizuelnog dela) magija ovog stripa je očuvana i funkcioniše jednako uspešno kao i u vreme prvog objavljivanja. Naravno, deo zasluga za to ima i istorijska tema serijala koja po prirodi stvari „traži“ klasičnu (odmerenu i pomalo statičnu) priču i sliku. Jednako važno je i Fosterovo insistiranje kako na junačkim delima, pohodima, bitkama, glamuroznim dvorovima i njihovoj pompi tako i na običnim, trivijalnim stvarima. Otuda se uz kraljeve, velikaše, vitezove i njihove neprijatelje stripom kreću i sasvim seljaci, njihove žene i deca, prosjaci, zanatlije, mornari, pijačni prodavci… Tek je poslednjih decenija XX veku u istoriografskim naukama posebna pažnja posvećena upravo tim „sitnicama koje život znače“, stvarima koje, u suštini, „zauzimaju“ većinu vremena jedne epohe. Foster je po tom pitanju bio znatno ispred svog vremena i to stvarajući u formi koja je smatrana pukom zabavom koja ne domašuje umetničke visine. Kako god bilo, „Princ Valijant“ je jedan od najubedljivijih umetničkih uvida u rani Srednji vek na tlu Evrope a Fosterov se album „Srednjevekovni zamak“(stvaran u vreme II svetskog rata a u obliku albuma objavljen 1957.g.) smatra pravom naučnom studijom ondašnjeg vremena, običaja i shvatanja.

Četrnaesti tom sabranih tabli „Princa Valijanta“ (izdavač „Čarobna knjiga“), u tvrdom povezu i punom koloru, sadrži dogodovštine originalno objavljene 1963. i 1964. godine dakle vrlo blizu tridesetog rođendana serijala. I u ovim godinama odvija se značajna, teška ali i bolna epopeja ulaska princa Arna u svet odraslih. Sa 12 godina on formalno postaje paž i glasnik ali i borac zahvaljujući što porodičnim nevoljama što sukobima koji se primiču tlu Britanije. Arn žudi da bude prihvaćen kao odrastao, pouzdan ratnik i budući vitez; od oca i majke je nasledio osobine koje krase pravog borca, hrabrost, hladnokrvnost i snalažljivost tako da ne brza u odlukama i postupcima, trpi udarce i ne odustaje od svojih namera. Zahvaljući tome on uspeva da se izvuče ih gotovo bezizlaznih situacija kao što je ona kada ga brzopleti drug ostavlja pred grupom Saksonaca a Arn uspeva ne samo da preživi već i da, lukavstvom i improvizacijama, zadobije njihovo poverenje te sazna planove za invaziju. Ipak, posle avantura on će potrčati majci u zagrljaj dok ona bolno spoznaje da će uskoro pratiti dvojicu svojih muškaraca u ratove i jednako strahovati za njih. Ni Valijant ne može da ostane hladnokrvan pa više puta hrli u pomoć sinu ili iz prikrajka posmatra situaciju spreman da se, ako je potrebno, umeša.

A povoda za brige ima na pretek jer pretnje ne prestaju, kako od lokalnih velikaša koji bi da otmu, jedni od drugih ili od Kralja Artura, imanja tako i od velike najezde Saksonaca koji nameravaju da konačno pokore Britaniju. Ipak, između krvavih bitaka nađe se vremena i za obične stvari kakve su dvorske spletke kojima velikaši nameravaju da povećaju svoj ugled tako što će nekoga uniziti. A tu su i obavezne provodadžijske igre za pridobijanje poželjnih ženika. Osim tih „kućnih“ zapleta najbitniji su oni koji se odvijaju na viteškim turnirima. Tamo vitezovi pobeđuju ili gube svoju opremu i konje; naravno, to su mesta na kojima se pored časnih ratnika nalaze i svakojaki prevaranti koji bi da lako dođu do bogatstva. Valijant dvojicu nespretnih, lakomislenih i ne preterano poštenih vitezova spasava teških kazni ali na kraju, da bi sačuvao sopstveni mir, mora da ih pošalje kućama. Na turniru u Kamelotu Valijant će biti izazvan na borbu na život i smrt što je deo spletke grofa Breseja čija je namera da Aletu načini udovicom a zatim i svojom ženom što će mu, on očekuje, doneti velika bogatstva. Plan će se, međutim, izjaloviti pa Valijant postaje pobednik turnira a grof susreće dželatovu sekiru! No, ova (ne)vesela epizoda tek je predah pred novim iskušenjima…

Foster u velike događaje znalački upliće humorne epizode kojima rasterećuju osnovne tenzije i gradi uverljivu atmosferu epohe dajući širi uvid u dešavanja izvan uobičajenih istorijskih okvira. Njegovo crtačko umeće i nadalje ostavlja bez daha pažljive čitaoce-gledaoce pred kojima se razastiru galerije portreta različitih fizionomija i karaktera, šarolike nošnje, različiti modeli oklopa, mačeva, sedala i mamuza, zaprežnih kola i brodova. Fascinantne su rekonstrukcije srednjevekovnih gradova i sela te impozantni pejzaži planina i mora. Da bi se uočile sve pojedinosti i finese ovog stripa neminovno je njegovo višekratno prelistavanje i razgledanje a posle svakog sklapanja korica uvećava se poštovanje prema Fosterovom istinski veličanstvenom ostvarenju.

Autor: Ilija Bakić

(„Dnevnik“, 2019)