Kažu da Hristova si krv, a ja te uporno sa đavolom delim.
Teraš me da pevam da se veselim…
Pretiš, ne smem suzama da te razblažim.
Poželim da padnem, a ti me osnažiš.
Ja te ne otimam, ti dolaziš.
Iza iskrenosti se kriješ.
Moje je da volim, a ti se samo piješ,
I kad te nema, ti me ne prolaziš.
Ljubiš me na pričešću, venčavaš me sobom.
Moja kolevka te pamti, a pretiš mi grobom.
Jedno te molim, ako patim, da ne dodaješ,
Ako lajem, da me ne odaješ.
Ja mogu bez tebe, ali boljeg tla od mene nemaš,
Jer dok još u grožđu dremaš,
Ti sanjaš stope moje, gledaš mojim očima,
Moliš da ne proklinjem dan kad sam te natočila…