Neko bi sada rekao:“Ko o čemu – uča o Noletu“. I ništa ne bi pogrešio. Verovatno često pominjem Noleta. Ne bez razloga.
Razlog broj jedan: otac sam i svojoj deci dok su bila maloletna veoma često sam u veoma različitim okolnostima davao adekvatne primere (vrlo često sam i sam bio akter tih primera) po službenoj dužnosti očinskoj. Vrlo često je taj primer bio i Novak. Vrlo često su to bile i druge adekvatne ličnosti, da ne pominjem sada neke jer em ih ima mnogo, em ću nekoga sigurno zaboraviti. Da istaknem ono važno za ovaj tekst, dakle – Nole je često pominjan.
Razlog broj dva: učitelj sam. Sve što želim svojoj deci, želim i deci i koju učim i deci oko mene, pa po nekoj službenoj dužnosti učiteljskoj – Nole je često pominjan.
Razlog broj tri: drug sam i prijatelj. Onako, drugarski, a i onako, prijateljski, po nekoj drugarsko-prijateljskoj dužnosti – Nole je često pominjan.
Razlog broj četiri: rođak sam. Po nekoj rođačkoj dužnosti – Nole je često pominjan.
Razlog broj pet: čovek sam. Po nekoj ljudskoj dužnosti – Nole je često pominjan.
Ko do sada ima bilo kakvu nedoumicu, sada ćemo da je uklonimo. Nole je pominjan u adekvatnim savetodavnim situacijama kao primer dobre prakse.
Pišem u prošlom vremenu, jer je tok misli u skladu sa pisanjem ovih redova.
Sada ću reći i da ću nastaviti Noleta da pominjem jer Nole je bio, jeste i biće primer dobre prakse. U to sam nesumnjivo i potpuno siguran. Ako bih izrazio verovatnoću – bila bi sto posto.
Pet razloga za učiteljsku ocenu – odličan (5).
Napomenuću da ljudi koji me znaju sada bi rekli da u svemu šta sam napisao do sada ima preterivanja. Ništa ne bi pogrešili. Ali, preterao sam sa razlogom. A razlog je vest koju maločas pročitah i u njoj se kaže da Nole odustaje od ovogodišnjeg osvajanja Rolan Garosa zbog povrede. Pa onda su tu prognoze koje se bave time koliko je potrebno za oporavak vremena, pa onda se tu licitira sa nedeljama, mesecima…pa se onda pitaju hoće li moći da se oporavi za Vimbldon i Olimpijadu…svi su sada generali u prognozama…a čovek lepo napisao u sklopu adekvatne objave po tom pitanju – vidimo se uskoro.
Što se mene tiče, pametnom i optimisti, i verujućem to je sasvim dovoljno. Sebe ne smatram ni prvim, ni drugim, ni trećim u nekom naročitom kapacitetu, ali čak i meni je to sasvim dovoljno. A mislim i da sam dovoljno pisao, ako je neko uopšte imao strpljenja da pročita ovaj članak do kraja.
Ah da, da ne zaboravim – novakujem!
Vidimo se uskoro.