Išao čovek na mazgi kroz pustinju. Upeklo sunce, prži li prži. Jaše on tako i razmišlja kako da se rashladi kad odjednom, kraj njega nešto projuri „FIIIIJJJJJUUUUUUUU“. Pogleda on šta je al’ to već nestade. Jaše on dalje kad opet „FIIIIJJJJJUUUUUUUU“. Pogleda on, a ono neki čovek na biciklu. On poviče:
– Stani, stani!!!
Ovaj stane i upita:
– Šta je?
– Što juriš tako?
– Kad juriš brzo onda ti vetar bije u lice i hladi te.
Posluša čovek biciklistu pa potera mazgu sve brže i brže. Mazga k’o mazga, umori se i padne. Siđe sa nje i upita:
– Šta je mazgo, smrzla si se?!
