Bili Mujo i Haso studenti i živeli bedno kao i svi studenti. Pošto su se stiskali za svaki dinar, živeli su kao cimeri i gledali da što više novca uštede na hrani i drugim potrepštinama. Jednom, dođe do njih vest o nekom banketu, promociji, pitaj Boga šta, ali glavno je da je klopa džabe. I njih dvojica odu na taj banket, nažderu se kao svinje i vrate se u svoj sobičak, sve srećni jer nisu gladni. Kad negde u pola noći, budi se Mujo, ne može da diše. Rasani se i shvati da je od silnog prežderavanja Haso počeo da pušta gasove. Šta će, kako će, doseti se Mujo da sprovede crevo od usisivača od Hasinih gaća do prozora. I tako i uradi. Razvetrio je malo i taman se posle uspavao. Kad bi jutro, probudi se Mujo i vidi Hase nema u krevetu. Doseti se šta je napravio te noći, pa poskoči da traži Hasu. Kad iz kupatila čuje Mujo Hasu kako stenje.
– Haso, bolan, dobro li si?
– Bit će bolje Mujo, evo još malo ću ja…
Dok je čekao Mujo da Haso izađe, živ se pojeo. Stašno je, Haso će da se naljuti na Muju što je napravio izum. Odjednom, škripi reza, otvara Haso sav bled kao krpa.
– Jao Mujo bolan, sinoć sam toliko gasova puštao da mi je debelo crevo ispalo u toku noći.
– Ma nije Haso…
– Ama bolan da znaš koliko sam se namučio da ga vratim…
