Vaspitačica pomaže detetu da obuje čizme. Ono je guralo, ona vukla, a čizme nikako na noge. Kad su čizme bile navučene na jedvite jade, teta je bila sva u znoju.
– Vaspitačice, čizme su na pogrešnim nogama.
I stvarno, bilo je tako. Nije bilo lako ni skinuti čizme, a kamoli ponovno ih navući. No, na kraju su čizme bile svaka na pravoj nozi.
Dete tada reče:
– To nisu moje čizme.
Vaspitačica se ugrize za jezik da ne bi zavrištala.
– Zašto to nisi pre rekao?
I uz napor mu ponovo izuje čizme. Tada dete nastavi:
– Čizme su od mog brata.
Vaspitačica nije znala da li da plače ili da se smeje… Posle novog navlačenja, čizme su ponovo bile na nogama.
Vaspitačica tada upita:
– A gde su ti rukavice?
Dete odgovori:
– Pa, u čizmama su.
