Crveni končić se u Srbiji redovno može videti zavezan za zglob male dece, pogotovo beba. Ovaj običaj ima izuzetno dugu tradiciju i vekovima se praktikuje širom sveta. Kako to najčešće biva, kada se neki običaj ukoreni, višestruko se praktikuje iako većina ni ne zna njegovu pravu namenu niti da li ona uopšte postoji. Ima i onih koji ga nose isključivo kao modni detalj. Kako i zašto se ovaj običaj pojavio?
Končić kao vrsta amajlije vekovima se koristi u budizmu, hinduizmu i judaizmu. Kod hindusa sveštenici u toku molitve vernicima vezuju crveni konac za ruku. Kod muškaraca i udatih žena se stavlja na desnu ruku, a kod devojaka na levu. Veruje se da pojačava moć molitve i doprinosi duhovnom uzdizanju.
Među Jevrejima ustaljeno je verovanje da crveni končić ima moć da otera zlo i umanji negativnu energiju. Osim što štiti od nesreća, ima pozitivan učinak na zdravlje i može da zaštiti proizvode od kvarenja. Jevreji obično koriste vunicu koju vezuju na levu ruku i to ne isključivo kod dece. Nekada su praktikovali običaj da odnose ovakav končić na grob mučenice Rahele, nedaleko od Vitlejema, da bi mu pojačali pozitivno dejstvo i energiju. Ovakav končić navodno je imao snažniju moć od običnog. Takođe, za zaštitu dece, končić je vezivan za krevetac ili kolevku.
Uticaj ovog sujeverja poprimio je takve razmere da se i kod nas često traga baš za končićem donetim iz Izraela. U Srbiji crveni končić se tradicionalno nosi kao zaštita od uroka, tj. urokljivih očiju. Od jednostavnih končića koje su unucima vezivale bake do modernih verzija – sve je u opticaju. Danas se, verovali ili ne, prodaju čak i u zlatarama. Nekada se kombinuju sa najrazličitijim privescima od plemenitih metala i predstavljaju svojevrstan nakit. Vremenom, u istu svrhu pojedini počinju da nose crvene brojanice.
O crvenom končiću su ispevane pesme, a pojavljuje se i verovanje da ima lekovite moći. Narodno predanje kaže da pojačava cirkulaciju i umanjuje bol u zglobovima. Poreklo ovog verovanja najverovatnije leži u činjenici da su naši stari lečili bolna mesta utopljavanjem i to najčešće vunom. Privijali su vunene komade odeće na bolna mesta i na ovaj način lečili tegobe u leđima, zubobolju i glavobolju. Takođe, u crvenu vunu su umotavali prevremeno rođene bebe.
Evo i starog recepta za lečenje bradavica crvenim končićem:
– Vezati končić na zglob ili nožni članak, već u zavisnosti od mesta na kome se pojavila bradavica.
– Nositi dve nedelje.
– Skinuti končić pa ga zakopati u zemlju.
– Kada končić istrune, nestaće i bradavica.
Izvor: Opanak
