Najbolji teniser sveta Novak Đoković dao je detaljan i opširan intervju u emisiji „60 minutes“, a Sport klub vam intervju prenosi u celosti.
Dotakao se Đoković svoje mentalne snage, meča sa Federerom u finalu Vimbldona 2019, vakcinacije, Karlosa Alkaraza i mnogih drugih stvari… Uživajte.
„Gledam protivnika u pauzama“
Pobeđujete dobre igrače koji su po godinama bliži vašoj deci nego vama. Koliko to zadovoljstvo budi u vama?
Ne znam da li zvuči dobro, da budem iskrem, ha-ha. Ali da, mislim da su mi dodatna motivacija mladi momci koji su gladni uspeha i inspirisani da odigraju najbolje što mogu baš protiv mene. Na neki način su probudili zver u meni.
Kada vežbate na treningu, kolike mete gađate?
Ovolicne. Kao novčić. Ponekad tolike.
Ozbiljni ste?
Ozbiljan sam. Nekada pokušavam da pogodim ovoliku, nekada drugačiju metu. Zavisi od momenta u meču, od toga s kim igram, koja je taktika.
Iako nema fizičkog kontakta, mogu se u tenisu tražiti slabosti kod protivnika…
Ima mnogo kontakta očima. Kada menjamo strane i sedimo na pauzama, uvek je tu veliki ekran koji pokazuje protivnika kako pije vodu. I onda ja gledam. Kako pije vodu? Da li se znoju više nego inače? Da li diše…
Vau. Sve to upijate tokom meča?
Upravo tako. Da li diše duboko ili plitko. Zatim gledam kako komunicira sa svojim timom. Postoje različiti elementi koji su na delu i koji utiču na igru.
„Ne dopada mi se u sportu ono ‘samo misli pozitivno’…“
Mogu li da vam kažem šta je najteže kada vas pokrivam kao novinar? Ljudi obično razumeju velike mišiće, brzinu, elegantnost itf. Mentalnu snagu, za koju mislim da je vaš veliki dar, mnogo je teže artikulisati. Možete li da mi pomognete da objasnim…
Morao bih da vas ispravim sada… To nije dar, to je nešto na čemu se radi.
Trenirate mentalnu snagu isto kao servis ili forhend…
Apsolutno.
Kako?
Postoje različite tehnike. Svesno disanje jeste jedan veliki deo, pogotovo u momentima kada sam pod pritiskom.
Mislim da mnogi ljudi misle: ’Oh, u ovom trenutku je Novak toliko usredsređen’. Kažete nam da je sve to deo procesa?
Oh, možda deluje kao da sam miran i usredsređen, ali verujte mi, u meni se odvija oluja. Najveća bitka uvek je unutra, zar ne?
Odvedite nas tamo…
Znate, imamo svoje sumnje i strahove. Osećam to u svakom meču. Ne volim taj mentalni sklop koji vidim u mnogim sportovima. U stilu „Samo misli pozitivno. Budi optimističan. Nema mesta za sumnju i strah’. To je nemoguće.
Ne slažete se sa time?
Ljudska smo bića. Razlika između velikih šampiona i onih koji se muče da dođu na najviši nivo jeste sposobnost da ne ostanu previše dugo u takvim emocijama. Za mene to traje relativno kratko. Kada se desi, odmah to prihvatim. Možda eksplodiram, možda vičem na terenu, šta god da se dogodi, ali u stanju sam da se vratim i resetujem.
Nekih dana pobedite tako što ste jednostavno bolji igrač, precizniji i jači. Drugih dana ste bolji mentalno.
To se desilo u finalu Vimbldona 2019. godine, taj maratonski, epski meč sa Rodžerom.
Imao je dve meč lopte na svoj servis…
Sećam se toga veoma dobro, ha-ha. Pobedio sam sa 13:12 u petom setu. Sve svoje setove dobio sam u taj brejkovima. Ako se pogleda celokupna statistika, bio je znatno bolji igrač u svakom aspektu, ali ja sam pobedio. To zapravo ilustruje da se meč i dalje može dobiti ako uspeš da u onim najvažmnijim momentima odigraš na svom vrhuncu.
„Bio sam zastrašen Nadalom u svlačionici“
Na početku karijere, konstatuje novinar, Đoković nije mogao da probije barijeru Federera i Nadala – sada priznaje, bio je zastrašen njima pred velike mečeve…
Igram sa Nadalom na Rolan Garosu, ormarići su nam jedan do drugog, toliko smo blizu. Pokušavamo jedan drugom da damo prostora, ali svlačionica nije tako velika. Znate kako Nadal izvodi skokove pre izlaska na teren – u svlačionici radi sprintove pored rivala. Čak mogu da čujem i koju muziku sluša u slušaicama. Sve to me nervira.
Dakle, meč je počeo još pre nego što ste udarili prvu loptu?
Apsolutno. U ranoj fazi karijere, nisam shvatao koliko je to zapravo deo scenarija. Bio bih zastrašen, ali to me je motivisalo da i ja pokažem da sam spreman za bitku.
Govorio je Đoković i o tome kako je imati publiku protiv sebe u velikim mečevima…
Pritisak i stres su mnogo veći kada publika navija protiv vas. U većem delu moje karijere je bilo tako, ali naučio sam da budem najbolji u neprijateljskoj atmosferi. Ljudi misle da je za mene zapravo bolje ako publika ne navija za mene, jer to teniski izvlači najbolje iz mene. I to se dešavalo, ali s druge strane, više uživam kada imam finu podršku publike.
Vaš tenis je toliko precizan, kako se borite sa greškama i sa momentima kada vas emocije savladaju i lomite rekete?
Polomio sam nesumnjivo dosta reketa tokom karijere i nisam ponosan na tom. Stidim se sebe kada to radim, ali istovremeno prihvatam sebe kao ljudsko biće sa manama.
„Proglašen sam prvim zlikovcem sveta“
Koliko je na vas uticala kontroverza u vezi sa deportacijom iz Australije 2022?
Mnogo. Suštinski sam proglašen za prvog zlikovca sveta… Naravno da sam osetio to. Osetio sam da je ceo svet protiv mene. Imao sam to iskustvo na terenu, gde publika ne navija za mene, ali takvo iskustvo nisam imao nikada u životu.
Da li ste možda pogrešno procenili australijsku javnost i to kakva će reakcija biti?
Na koji način sam pogrešno procenio?
Oni ne vole izuzetke, kao kultura su imali jaka osećanja u vezi sa vakcinacijom.
Ali poenta je u tome da nije na meni bilo da bilo šta procenjujem. Dobio sam izuzeće, dobio sam dozvolu da uđem u zemlju. I onda je sve eskaliralo do najvišeg nivoa globalno.
Ispravite me ako grešim. Vi niste bilo protiv vakcine, samo je niste želeli za sebe.
Upravo tako. Ljudi su pokušali da me predstave kao antivaksera. Nisam antivakser, nisam ni provakser. Ja sam za slobodu izbora.
U tenisu, u kojem važi pravilo „jedeš oni što ubiješ“, neobično je da govorio o tome kako pomažete onima koji žele da uzmu hranu sa vašeg stola…
Pa, ja već imam mnogo, znate? Imam mnogo više nego što mi je potrebno, ali žene i muškarci koji su oko 200. mesta na svetu i niže se mnogo muče. Ne mogu da priušte trenera, putovanja, preskaču turnire… Mnogi supertalentovani igrači napuštaju tenis, a mogli su možda da dođu do velikih visina.
„Nemam političke aspiracije“
Prilično je očigledno da ćete biti vođa ove zemlje (Srbije) jednom. Kakav ćete lider biti?
Kako to znate? Tvrdite ovde neke stvari kojih ni ja nisam svestan.
Vidim koliko ste popularni ovde. Imali biste lakši posao da pobedite na glasanju nego da osvojite Australijan open koji ste osvajali deset puta…
Dopada mi se kako formulišete ovo pitanje. Nemam nikakve političke aspiracije u ovom trenutku, mislim da to nije bio svet u kojem bih se ja snašao i bio onaj pravi. Ali mislim da se moja popularnost u zemlji i regionu može iskoristiti za neke druge stvari, da tako doprinesem životu i društvu.
„Alkaraz me naterao da guram jače“
Mislio je Novak na fondaciju koju vodi njegova supruga Jelena, i koja je renovirala ili sagradila 50 obdaništa u Srbiji. Činjenica da su vaša deca Stefan (9) i Tara (6) dovoljno stara ne samo da vas gledaju, već i da razumeju šta je to što tata radi na terenu – da li je to razlog da nastavite da igrate?
Jeste. Zapravo sam pre nekoliko godina imao san da me ćerka i sin gledaju kako osvajam Vimbldon. To se desilo nekoliko puta, imao sam sreće u tom smislu.
Možda ono što najviše produžava karijeru jeste novi rival – Karlos Alkaraz.
On je najkompletniji igrač kojeg sam video u dugo vremena. Vimbldonski poraz me je toliko razbesneo da sam onda morao da osvojim sve u Americi, ha-ha. To rivalstvo je velika prilika da guram jače nego ikada ranije.
